Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi, da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Stoga, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj parnici tužba je podneta radi duga na ime pruženih advokatskih usluga u predmetima Osnovnog suda u Vranju R4.I 1457/2017 u iznosu od 6.000,00 dinara, R4.I 1352/2017 u iznosu od 6.000,00 dinara R4.I 1476/2017 u iznosu od 6.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Prema obrazloženju pobijane drugostepene presude, tužiocu nije dato ovlašćenje za sastavljanje prigovora radi ubrzavanja postupka u navedenim predmetima, već je on navedene radnje preduzeo samoinicijativno, te tužiocu ne pripada pravo na isplatu naknade za sastav prigovora u iznosu od po 6.000,00 dinara.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, imajući u vidu da odluka o novčanoj nagradi za obavljanje advokatske radnje zavisi od konkretne činjenično-pravne situacije.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi odredbi člana 413., 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga je podneta 15.08.2019. godine. U uvodu prvostepene presude navedena je vrednost predmeta spora u iznosu od 18.000,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tuženog na ime glavnog duga.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi i o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Odredbom člana 467. ZPP je propisano da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

Prema tome, kako ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić