.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 15395/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1251/22 od 29.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1251/22 od 29.06.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1251/22 od 29.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12177/2019 od 24.03.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima isplati iznos od 5.725.402,21 dinara, odnosno svakom po 1.908.467,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.03.2022. godine do isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima ispalti troškove parničnog postupka u iznosu od 728.654,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu 1251/22 od 29.06.2022. godine, prvim stavom izreke, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite. U konkretnom slučaju usvojen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obaveže na isplatu novčane naknade za zemljište oduzeto radi izgradnje ulica, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka. Pobijana drugostepena odluka, kojom je odbijena žalba i potvrđena odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev, zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke i ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari u pogledu pasivne legitimacije tuženog. Tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisane nepokretnosti, izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke suprotne sadržine koje bi vodile eventualnom drugačijem odlučivanju, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz iznetih razloga, a primenom člana 404. stav . ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdo da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za oduzeto zemljište je podneta 03.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 5.635.200,00 dinara. Podneskom od 15.10.2020. godine tužioci su preinačili tužbu i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 5.725.402,21 dinara. Vrednost pobijanog dela presude u odnosu na svakog od tužilaca ponaosob iznosi 1.908.467,40 dinara. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno.
Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno (1.908.467,40 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
