.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9300/2022
25.08.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Katarine Manojlović Andrić, Jelice Bojanić Kerkez i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „BDF Sistem plus“ DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Dejan Simić advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Sava Štiklica advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 160/21 od 09.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 25.08.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 160/21 od 09.03.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 160/21 od 09.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 164/20 od 15.12.2020. godine, stavom prvim izreke, održan je na snazi platni nalog tog suda PL 27/20 od 18.03.2020. godine kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2019. godine do isplate i odmerene troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 12.700,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu troškove postupka u iznosu od 57.790,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 160/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena tako što je presuda Osnovnog suda u Kikindi P 164/20 od 15.12.2020. godine delimično preinačena u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka i dosuđeni parnični troškovi sniženi sa iznosa od 57.790,00 dinara na iznos od 34.300,00 dinara, dok je u preostalom delu navedena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za dosudu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tuženog u ovom sporu je dozvoljena jer pravni stav drugostepenog suda o zastarelosti potraživanja naknade komunalne usluge parkiranja vozila odstupa od ustaljene sudske prakse.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Javno komunalno preduzeće „Pijaca i parkinzi“ iz Zrenjanina je tuženom 06.03.2019. godine izdalo posebnu pakring kartu na iznos od 1.900,00 dinara, sa obaveštenjem da označeni iznos može platiti u roku od pet dana uz umanjenje od 50%, a ukoliko u tom roku ne izmiri plaćanje pokrenuće se postupak za naplatu tog potraživanja. Uručenje posebne parking karte tuženom izvršeno je tako što je ista ostavljena ispod brisača njegovog vozila. Označeno javno komunalno preduzeće je ugovorom od 31.07.2019. godine ovo potraživanje ustupilo tužiocu koji je, pre podnošenja tužbe, opomenom pozvao tuženog na plaćanje.
Tužba je podneta 13.03.2020. godine. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.
Polazeći od izloženog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je održao na snazi izdati platni nalog. Po nalaženju tog suda, sporno novčano potraživanje zastareva u roku od jedne godine propisanim članom 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji je počeo da teče od 13.03.2019. godine i nije istekao do dana podnošenja tužbe.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, zaključio da je nižestepeni sud o zastarelosti potraživanja odlučivao pogrešnom primenom odredbe člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu tog suda, predmetno potraživanje ne zastareva u roku od godinu dana koji je propisan tom odredbom, već u opštem roku zastarelosti od 10 godina propisanom u članu 371. navedenog zakona. S`obzirom da taj rok nije protekao do podnošenja tužbe, drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pravno stanovište drugostepenog suda o roku zastarelosti spornog potraživanja pogrešno. Potraživanja naplate parking usluga propisanih opštinskim ili gradskim odlukama o javnim parkiralištima zastarevaju u roku za zastarelost komunalnih usluga - u roku od godinu dana, propisanom odredbom člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Međutim, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnom načinu računanja roka zastarelosti. Odredbom člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano. Prema članu 362. istog zakona, zastarelost zastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.
Odredbom člana 17. Odluke o parkiranju vozila („Službeni list Grada Zrenjanina“ broj 5/17 ... 4/21), pored ostalog propisano je: da ukoliko korisnik parkirališta, javnog taksi stajališta ili parking mesta rezervisanog za vozila invalida ne plati usluge parkiranja vozila ili prekorači plaćeno vreme parkiranja, ovlašćeni radnik preduzeća, odnosno preduzetnika dostaviće mu posebnu parking kartu radi regulisanja načina plaćanja parkiranja, tako što će istu staviti na vozilo, ispod brisača i fotografisati uz registracionu nalepnicu (stav prvi); da je korisnik parkirališta dužan da postupi po posebnoj parking karti u roku od pet dana, na način utvrđen u tekstu posebne parking karte (stav drugi); da ako korisnik pakrirališta ne plati posebnu parking kartu u roku iz stava drugog, pokreće se postupak prinudne naplate potraživanja propisan zakonom (stav četvrti).
Imajući izloženo u vidu, rok za plaćanje posebne parking karte od pet dana istekao je 11.03.2019. godine, tako da je tužilac od sledećeg dana - 12.03.2019. godine imao pravo da od tuženog zahteva naplatu spornog novčanog potraživanja. Pošto rok zastarelosti, saglasno članu 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima počinje da teče prvog dana posle dana od kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, u ovom slučaju od 13.03.2019. godine, to do dana podnošenja tužbe - 13.03.2020. godine nije isteklo vreme potrebno za zastarelost potraživanja predviđeno u članu 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
