Kzz 118/2013

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 118/2013
16.10.2013. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem u krivičnom predmetu okrivljenog I.P., zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Z.Z., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 210/11 od 14.03.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1584/13 od 04.06.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2013. godine, doneo je

 

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P., adv. Z.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 210/11 od 14.03.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1584/13 od 04.06.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K br. 210/11 od 14.03.2013. godine okrivljeni I.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu je primenom odredbe člana 63. KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru po rešenju istražnog sudije toga suda Ki br. 193/11 od 09.07.2011. godine, a koji pritvor se okrivljenom računa počev od 09.07.2011. godine od 02,00 časova kada je lišen slobode pa do 12.07.2011. godine, kada je okrivljeni pušten na slobodu.

Istom presudom na osnovu odredbe člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeta opojna droga i to amfetamin ukupne neto težine 5 grama, upakovana u šest paketića od najlona i marihuana ukupne neto težine 7,82 grama, upakovana u devet paketića od alufolije i jedan paketić od najlona, i odlučeno da će se ista nakon pravnosnažnosti presude uništiti.

Na osnovu odredbe člana 87. KZ od okrivljenog je trajno oduzet mobilni telefon marke „HTC“IMEI ..., sa pripadajućom karticom ser. br. 38101091204525810 i „Nokia 3120“ IMEI ..., sa pripadajućom karticom ser. br. 381... Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 6.530,00 dinara, dok je na osnovu odredbe člana 196. stav 4. ZKP-a okrivljeni oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i odlučeno da isti zbog imovinskih prilika okrivljenog padaju na teret budžeta suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1584/13 od 04.06.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog I.P., a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 210/11 od 14.03.2013. godine, potvrđena. Pravnosnažnu presudu okrivljeni je primio dana 02.07.2013. godine.

Branilac okrivljenog I.P., adv. Z.Z., podneo je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dana 02.07.2013. godine, na osnovu odredbe člana 483. ZKP-a ("Službeni glasnik RS" br. 72/11 od 28.09.2011. godine), zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 246. stav 1. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ukine prvostepenu presudu i predmet vrati nadležnom sudu radi donošenja zakonite presude.

Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev branioca okrivljenog zaveo pod oznakom Krs 194/2013, a zatim isti dana 12.07.2013. godine prosledio Republičkom javnom tužiocu na nadležnost, o čemu je obavestio i branioca okrivljenog.

Republički javni tužilac je, razmotrivši dostavljeni zahtev kao inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog I.P., adv. Z.Z., dopisom Ktz br. 734/13 od 27.08.2013. godine, obavestio branioca okrivljenog, da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 210/11 od 14.03.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1584/13 od 04.06.2013. godine.

Branilac okrivljenog I.P. uputio je dana 20.09.2013.godine Vrhovnom kasacionom sudu podnesak u kome zahteva da Vrhovni kasacioni sud odluči o zahtevu jer je pravo okrivljenog, odnosno njegovog branioca za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti izričito propisano odredbom člana 483. ZKP-a, koji je stupio na snagu prema odredbi člana 608. ZKP-a dana 15.01.2013. godine. U zahtevu branilac osporava ocenu dokaza, odnosno ističe da u provedenim postupcima nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni opojnu drogu držao radi prodaje, što čini bitno obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Iz navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P., se utvrđuje da je zahtev podnet na osnovu odredbe člana 483. ZKP-a ("Službeni glasnik RS" br. 72/11 od 28.09.2011. godine i 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku "Službeni glasnik RS" br. 121/12).

Odredbom člana 483. Zakonika o krivičnom postupku, predviđen je krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je u stavu 1. propisano da ovlašćenje za podnošenje zahteva imaju Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 608. istog Zakonika, propisano je da Zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a da se primenjuje od 15.01.2013. godine, izuzev u postupcima za krivično delo organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15.01.2012. godine, a odredbom člana 2. Zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 121/2012), propisano je da su u članu 608. reči „15. januara 2013. godine“ zamenjuju rečima „01. oktobra 2013. godine“.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, iz kojih jasno proizilazi da se Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 121/2012), primenjuje od 01.10.2013. godine, te da se do tada primenjuje Zakonik o krivičnom postupku koji je važio do 01.10.2013. godine („Sl. glasnik RS“, broj 70/01 ....72/09), kao i odredbu člana 604. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, kojima je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, kao i da je okrivljeni pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev podnet primio dana 02.07.2013. godine, dakle, za vreme važenja Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 70/01...72/09), to je Vrhovni kasacioni sud dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Popova ocenio prema odredbama toga zakona.

Prema odredbi člana 419. ZKP-a ("Službeni glasnik RS" br. 70/01...72/09), koji je važio do 01.10.2013. godine propisano je da protiv pravnosnažnih sudskih odluka i protiv sudskog postupka koji je prethodio tim pravnosnažnim odlukama, nadležni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon, a odredbom člana 421. istog Zakonika, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže javni tužilac određen zakonom, dakle Republički javni tužilac shodno odredbi člana 29. stav 1. i stav 2. tačka 1. Zakona o javnom tužilaštvu.

Iz napred citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi zaključak da ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti pripada isključivo javnom tužiocu kao državnom organu, te da do 01.10.2013. godine ovo ovlašćenje nije dato drugim procesnim subjektima, koji su jedino imali mogućnost da nadležnom javnom tužiocu podnesu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu koje javni tužilac odlučuje da li ima mesta podizanju zahteva ili ne. Kako je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti dana 02.07.2013. godine, u vreme kada još uvek nije imao ovlašćenje za podizanje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi člana 419. i 421. ZKP ("Službeni glasnik RS" br. 70/01...72/09), u vezi sa članom 604. stav 1. ZKP ("Službeni glasnik RS" br. 72/11...32/13), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija
Zorica Stojković, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.