Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12 ZPP, na koju se revident ukazuje tvrdnjom o nejasnim i protivrečnim razlozima. Pobijana presuda je zasnovana na jasnim i nepritivurečnim razlozima o odlučnim činjenicama i primeni materijalnog prava, nasuprot čemu navodi revizije nisu osnovani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o zajmu dana 04.05.1998. godine kod advokata Branislava Predojevića u ... . Tim ugovorom su kao dugogodišnji poznanici i saradnici regulisali svoja prava i obaveze iz poslovnih odnosa, iskazujući da je po postojećim priznanicama tužilac dao tuženom novčani zajam koji sa kamatom iznosi 76.000 dem, sa rokom vraćanja 5 meseci, računajući od dana zaključenja pisanog ugovora o dugu tuženog.

Polazeći od sadržine ugovora o zajmu, te činjenice da je tuženi zajam sa kamatom vratio u iznosu 37.000,00 dem, čime je ispunio svoju ugovornu obavezu, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Po oceni prvostepenog suda, u odnosu na preostali ugovoreni deo do 76.000,00 dem, koji je predmet odlučivanja u ovoj parnici, tužilac nije pružio dokaze za svoje navode da je tuženom isporučio 15 bikova i 11 svinja, da bi mogao da traži protivvrednost istih kao razliku do ugovorene vrednosti zajma, pri čemu je sud cenio samo pismene dokaze za novčane pozajmice od 20.000,00 dem i 15.000,00 dem, ne poklanjajući veru iskazima tužioca saslušanog u svojsvu parnične stranke i advokata Predojevića, koji je ugovor o zajmu sačinio.

Drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave i izvedenih dokaza utvrdio relevatno činjenično stanje, na osnovu kojeg je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev kojim je tražena isplata vrednosti isporučene stoke, nalazeći da je između tužioca i tuženog nastao obligacioni odnos koji je obuhvatao zajam i kupoprodaju stoke. Zajam dat od strane tužioca u visini od 35.000 dem, tuženi je vratio sa kamatom, u iznosu od 37.000 dem, što nije bilo sporno, niti je ovaj pravni posao bio predmet tužbenog zahteva, dok je po osnovu pogodbe o kupoprodaji tokom 1997/1998 godinu tužilac isporučio tuženom 15 bikova i 11 tovnih svinja i za tu robu tužilac i tuženi su usmeno ugovorili cenu od 26.300,00 dem. Po isplati novčanog iznosa zajma, tuženi nije isplatio tužiocu cenu isporučene stoke, nudeći pre pokretanja ove parnice isplatu od 18.000 dem koju tužilac nije prihvatio, već je zahtevao izmirenje pune vrednosti dogovorene u visini od 26.300 dem. Polazeći od činjenice da tuženi nije isplatio tužiocu vrednost isporučene stoke, kako se obavezao da će učiniti , te okolnosti da je prema nalazu veštaka cena stoke u vreme isporuke bila veća od cene u vreme veštačenja 17.09.2003.godine, prema kojem je tužilac opredelio tužbeni zahtev, drugostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka i na njemu zasnovao utvrđenje o neisplaćenoj tržišnoj vrednosti stoke, s obzirom da je prihvatajući nalaz veštaka, tužilac svoje potraživanje za isporučene bikove i svinje opredelio podneskom od 30.09.2004. godine u iznosu od 687. 000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2003. godine, kao dana veštačenja. Drugostepeni sud je polazeći od stvarne volje ugovornih strana, sporan pravni odnos rešavao po pravilima o izvršenju ugovora o kupoprodaji, saglasno članu 17. stav 1. u vezi sa članom 454. i 516. ZOO. Drugostepeni sud je stanovišta da, nezavisno od činjenice što sporni odnos nije rešavan po pravilima o odgovornosti za štetu, zbog proteka vremena od dana veštačenja u pogledu koga cene nisu usaglašene dopunskim nalazom, pa do okončanja prvostepenog postupka, nije opravdano tužiocu dosuditi zakonsku zateznu kamatu od 17.09.2003. godine, pa do zaključenja glavne rasprave, već od 15.01.2018. godine, kao dana donošenja prvostepene presude, pa do isplate. Stoga je prvostepenu presudu delimično preinačio, obavezujući tuženog da dug po osnovu neizmirene kupoprodajne cene plati sa zakonskom zateznom kamatom od zaključenja glavne rasprave pred tim sudom do isplate, dok je za period tražene zakonske zatezne kamate od dana veštačenja do okončanja prvostepenog postupka, zahtev odbijen.

Vrhovni kasacioni sud prihvata činjenično – pravni zaključak drugostepenog suda.

Suprotno revizijskim navodima, na osnovu činjenica koje nisu bili sporne i činjenica utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, kao i ocene o držanju stranaka pre i u toku sudskog postupka, drugostepeni sud je na relevantan način utvrdio da je po usmenom dogovoru 1997. godine, tužilac isporučio tuženom 15 bikova i 11 tovnih svinja za cenu od 26.300,00 dem, te da je za isporučenu robu, pre pokretanja postupka u ovoj pravnoj stvari, tuženi nudio tužiocu 18.000,00 dem što tužilac nije prihvatio a što prozilazi iz dokaza izvedenih tokom postupka i navoda konstatovanih na zapisnicima sa ročišta od 29.06.2001. godine i 29.05.2002. godine (potpisanih bez primedbi), kao i da je dug tuženog prema tužiocu iz ovog odnosa ostao neizmiren.

Takođe, pravilna je ocena drugostepenog suda da je zaključeni ugovor kojim su parnične stranke regulisale svoja prava i obaveze po svojoj pravnoj prirodi mešoviti ugovor, koji ima i elemente zajma i kupoprodaje. Zajam je vraćen tužiocu, a vrednost prodate stoke nije isplaćena. Kako je sporan pravni odnos nastao iz ugovora o kupoprodaji jer tuženi nije ispunio svoju obavezu da tužiocu kao prodavcu plati kupoprodajnu cenu, to je po pravilima o ispunjenju ugovora o kuporodaji iz člana 516. stav 1. u vezi sa članom 17. stav 1. i 454. ZOO, dužan da kao kupac plati cenu robe, prema njenoj tržišnoj vrednosti. Visina obaveze je određena na pogodan način, uzimanjem u obzir bitnih okolnosti slučaja. Stoga, revizija nije osnovana u osporavanju utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava.

Kako se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić