Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1348/22 od 23.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 29.12.2022. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1348/22 od 23.03.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1348/22 od 23.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1348/22 od 23.03.2022. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36454/20 od 29.09.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog ortopedskog dodatka za period od 01.07.2018. do 25.08.2020. godine isplati određene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni radi novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. O zahtevu tužioca odlučeno je na osnovu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te člana 69. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, na način koji nije suprotan dosadašnjoj praksi u predmetima sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 683.738,86 dinara. Prvostepena presuda doneta je 29.09.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 23.03.2022. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić