Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 386/22 od 15.06.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 1813/19 od 20.09.2021. godine i stavom prvim obavezan tuženi da tužilji isplati na ime stečenog bez osnova za vremenski period od 20.09.2018. do 20.09.2021. godine ukupno iznos od 1.713,24 evra sa zakonskom zateznom kamatom na mesečne iznose od 47,59 evra od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 658.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je predloženo da se tuženi obaveže da tužilji isplati iznos od 11.293,60 evra na ime njenog udela od 4759/10000 u sticanju u bračnoj zajednici na ime zakupnine od izdavanja kafića u ... koji se nalazi na kat. parc. br. ... KO ... za period od 01.01.2001. do 30.10.2016. godine, kao dana uređenja tužbe u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kojem ovlašćene banke prodaju evro građanima na dan isplate sa domicilnom kamatom u navedenoj dinarskoj protivvrednosti počev od 30.10.2016. godine, kao dana uređenja tužbe pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je predloženo da se tuženi obaveže da tužilji za period od 01.11.2016. do 20.09.2018. godine, a za period od 20.09.2021. godine pa ubuduće do izvršenja deobe imovine stečene u braku mesečno plaća iznos od po 59,44 evra na ime njenog udela od 4759/10000 u sticanju u bračnoj zajednici na ime buduće zakupnine od izdavanja lokala u ... koji se nalazi na kat. parc. br. ... KO ... s tim što će plaćanje vršiti od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kojem ovlašćene banke prodaju evro građanima na dan isplate sa domicilnom kamatom u navedenoj dinarskoj protivvrednosti počev od 30.10.2016. godine, kao dana uređenja tužbe pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, kao i preko dosuđenih do traženih mesečnih iznosa od 59,44 evra za period od 20.09.2016. do 20.09.2021. godine na ime njenog udela od 4759/10000 u sticanju u bračnoj zajednici na ime buduće zakupnine od izdavanja lokala u ... koji se nalazi na kat. parc. br. ... KO ..., s tim što će plaćanje izvršiti od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kojem ovlašćene banke prodaju evro građanima na dan isplate sa domicilnom kamatom u navedenoj dinarskoj protivvrednosti počev od 30.10.2016. godine, kao dana uređenja tužbe pa do konačne naplate, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 31.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju u odnosu na odbijajući deo presude iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 31.08.1973. do 12.06.2000. godine kada je bračna zajednica faktički prekinuta. Njihov brak je razveden presudom P 352/01 od 01.06.2004. godine. Predmetni lokal je kupljen i opremljen zajedničkim sredstvima parničnih stranaka 1988. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bogatiću P 755/2013 od 26.09.2017. godine (donetom u toku trajanja prvostepenog postupka) utvrđeno je da je tužilja u odnosu na tuženog vlasnik po osnovu sticanja u bračnoj zajednici nepokretnosti imovine i to pored ostalog udela od 4759/10000 na kat. parc. br. ... KO ... i dela od 4579/10000 na lokalu – kafiću koji se nalazi na kat. parceli broj ... Naznačeni kafić je nakon prestanka bračne zajednice ostao u posedu tuženog. Tuženi je izdavao lokal u zakup u periodu od 20.09.2018. do 20.09.2021. godine. Pre razvoda braka u posedu lokala bila je sestra tuženog i njen suprug. Tužilja nikada nije tražila da joj se lokal preda u sudržavinu. U naznačenom periodu lokal je izdavan za 100 evra mesečno (visina zakupnine).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio u celosti. Ovo iz razloga što je presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 755/2013 od 26.09.2017. godine, utvrđeno da je tužilja suvlasnik 4759/10000 delova lokala na katastarskoj parceli broj ... KO ... Tužilja nije pokrenula postupak za predaju poseda nakon utvrđivanja njenog suvlasničkog udela niti postupak deobe, niti je tražila uređenje korišćenja suvlasničke stvari. Stoga je tužilja postavljanjem zahteva za isplatu dela mesečne zakupnine bila nesavesna a osim toga tužilja nije ni predlagala saslušanje zakupca u cilju utvrđivanja tačnih perioda ugovornog odnosa za zakup spornog lokala niti je pružila dokaze da je lokal izdavan u kontinuitetu od prestanka zajednice sa tuženim. Sve dok se ne postigne dogovor o načinu korišćenja ili deobi zajedničke stvari suvlasnik – držalac na osnovu člana 210. stav 1. ZOO nije dužan da naknadi vrednost koristi koje ima od upotrebe jer eventualni prelaz koristi ima svoj osnov u pravnoj prirodi suvlasništva.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda pa je nakon ukidanja prvostepene presude i otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom utvrdio da je tuženi izdavao sporni lokal u periodu od 20.09.2018. do 20.09.2021. godine a da je cena zakupnine za taj period iznela 1.713,24 evra. S obzirom da je utvrđeno da je tužilja suvlasnik predmetne parcele i lokala na istoj, to je tuženi u obavezi da shodno odredbi člana 210. ZOO tužilji isplati protivvrednost njene zarade a preračunato prema njenoj suvlasničkoj kvoti na toj nepokretnosti i to u visini od 47,50 evra mesečno počev od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec sa kamatom. U tom delu je tužbeni zahtev usvojio dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilja nije dokazala da je lokal, van tog vremena bio izdavan u zakup trećem licu. Teret dokazivanja da je tuženi izdavao predmetni lokal i ubirao prihode je bio na tužilji, što u toku postupka tužilja nije dokazala pa je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, na utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 755/2013 od 26.09.2017. godine utvrđeno je da je tužilja suvlasnik 4759/10000 delova na katastarskoj parceli broj ... KO ... kao i lokalu – kafiću koji je sagrađen na toj parceli. U periodu od 20.09.2018. do 20.09.2021. godine tuženi je predmetni lokal izdavao u zakup trećem licu i ubirao zakupninu i visini od 100 evra mesečno. Celokupnu tu zakupninu tuženi je zadržavao iako na to nije imao pravo, pa tužilja shodno odredbi čl. 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da od tuženog zahteva da joj se za taj period isplati deo zakupnine srazmerno susvojinskom udelu u naznačenoj nepokretnosti jer tuženi nema pravni osnov zadržavanja preostalog dela zakupnine. Pravilno je postupio drugostepeni sud kada je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan jer tužilja nije dokazala da je u drugom periodu sporna nepokretnost izdavana u zakup. Činjenica da je tuženi bio u državini ne znači da je ubirao i plodove. Tužilja je imala mogućnost da traži da joj se lokal preda u sudržavinu, da se uredi način korišćenja zajedničke stvari ili da se izvrši deoba, što nije učinila. S druge strane, nije dokazano da je tuženi prihodovao i koristio lokal mimo kvote koja mu pripada. Stoga se navodi iz revizije da je tuženi dužan da isplati traženi iznos tužilji samo po osnovu što je bio u državini sporne nepokretnosti ne može prihvatiti kao osnov za donošenje drugačije odluke. Drugostepeni sud se pravilno pozivao na odredbu člana 219. ZOO, ali tužilja pogrešno tumači primenu te odredbe od strane drugostepenog suda jer je drugostepeni sud jasno istakao da iako je tuženi bio u državini sporne stvari tužilja nije dokazala da je istu upotrebljavao u svoju korist u celoj kvoti. Neprihvatljivi su i navodi iz revizije da nije jasno po kom osnovu sud odbija zahtev jer je drugostepeni sud jasno obrazložio da tužilja nije dokazala svoje tvrdnje u pogledu činjenice da u ovom slučaju na strani tuženog postoji sticanje bez osnova.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić