Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vujica Krivokapić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća ADP d.o.o. Mladenovac, čiji je punomoćnik Miloš Lekić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1909/22 od 10.10.2022. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1909/22 od 10.10.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P1 2/20 od 11.02.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 2/20 od 11.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, te da se poništi rešenje tuženog broj ... od ...2004. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zaključen pod brojem 105 od ...2012. godine kao i tužbeni zahtev kojim se traži da se tužilac vrati na posao i radne zadatke u skladu sa ugovorom o radu broj ... od ...2012. godine kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog pa je obavezan tuženi da tužiocu po osnovu naknade za nekorišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu isplati iznos od 26.096,31 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 26.06.2014. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, a za iznos od 78.288,94 dinara isti zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom po osnovu troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 235.000,00 dinara sa zateznom kamatom u roku od 15 dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1909/22 od 10.10.2022. godine, odbijene su kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P1 2/20 od 11.02.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... kao jednog od četiri pogona tuženog. Rešenjem o udaljenju 14.02.2014. godine tužiocu je zabranjen pristup u preduzeće, a upozorenjem broj 418 od 14.02.2014. godine tužiocu je stavljeno na teret odavanje poslovne tajne, iznošenje netačnih podataka i izveštaja upravi društva, neovlašćeno pristupanje podacima poslovnog sekretara društva, podsticanje radnika kojima je nadređen na nezadovoljstvo, pravljenje klanova među zaposlenima i nejednak tretman istih, omalovažavanje neposredno pretpostavljenog odnosno direktora društva i spremanje zavere za obaranje istog. Tužiocu je stavljeno na teret da je vršio odavanje poslovne tajne na taj način što je podstrekavao BB, ... da prikuplja i dostavlja poverljive podatke društva koji predstavljaju poslovnu tajnu i za koja niti tužilac niti BB nisu ovlašćeni da imaju i da ih koriste u periodu od decembra 2013. do 14.02.2014. godine, te da je dana 24.12.2013. godine tužiocu dostavljena poverljiva dokumentacija od strane ... BB i to pre svega dokumenta koja se odnose na kredit društva, izjava o nameni korišćenja sredstava finansijskog kredita potpisanog od strane direktora tuženog, tablicu dnevnih idikatora izveštaja o stanju. Tužiocu se stavlja na teret da je te podatke dostavio upravi društva u nameri da omalovaži i smeni direktora uprave društva a pojedinim radnicima je pretio otkazom, nazivao ih narkomanima i stokom bez ikakvih dokaza. Tužiocu je utvrđen prestanak radnog odnosa sa datom 31.03.2014. godine. Naznačeno je da je učinio povredu radne obaveze i radne discipline utvrđene ugovorom o radu i Pravilnikom o radu odnosno predviđenih članom 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu, članovima 44, 45. i 46. Pravilnika o radu i člana 21. ugovora o radu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac izvršio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret. Činjenica da upozorenje koje je uručeno tužiocu 25.02.2014. godine ne sadrži određenje tačke 3. člana 179. stav 1. Zakona o radu i člana 40. Pravilnika o radu a na koje se tuženi poziva u rešenju otkaza o radu kao osnov ne dovodi do ništavosti rešenja jer pogrešno navođenje pravnog osnova otkaza odnosno tačke i člana zakona koji se stavlja na teret zaposlenom ne čini rešenje nezakonitim ako su ispunjeni ostali uslovi a to je opis povrede i način i razlozi povrede radne obaveze koje upozorenje sadrži kao i samo rešenje. Činjenica da je tužilac oslobođen optužbe za krivično delo odavanje poslovne tajne u uračunljivom stanju zajedno sa BB po dogovoru – presudom Osnovnog suda u Mladenovcu K 380/18 od 17.01.2020. godine koja je potvrđena od strane Višeg suda u Beogradu presudom Kž1 233/20 od 17.11.2020. godine, ne znači da je osnov odgovornosti tužioca otpao. Ovo iz razloga što nigde u pozitivnim aktima ne stoji da je BB, koji je tužiocu dostavio veći broj dokumenata bio u obavezi da sa njim kontaktira niti je tužilac bio u obavezi da kontaktira sa upravom društva koja se nalazi u Hrvatskoj u Solinu. Pri tome, nižestepeni sudovi su zaključili da se ne može prihvatiti prigovor zastarelosti vođenja postupka jer nije protekao rok iz člana 184. tada važećeg Zakona o radu. Tužilac nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca i njegovo ponašanje se može okarakterisati kao takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ovo iz razloga što je članom 44. Pravilnika o radu tuženog 11.09.2012. godine u tački 8. propisano da je radnik dužan da čuva podatke koji predstavljaju poslovnu i drugu tajnu te da iste neovlašćeno ne saopštava, a članom 1. Odluke o obavezi čuvanja i zabrani odavanja službene i poslovne tajne od 01.06.2012. godine propisano je da se pod poslovnom službenom tajnom smatraju podaci i dokumenti koji su zakonom ili drugim propisima ili odlukom nadležnog organa doneseni na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom kao i podaci i dokumenti koji su na osnovu pisanog akta direktora određeni za poslovnu i službenu tajnu čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za privredno društvo. Osim toga, članom 2. propisano je ukoliko je priroda posla zaposlenog takva da dolazi u kontakt sa podacima koji predstavljaju službenu i poslovnu tajnu zaposleni je dužan da podatke do kojih je došao čuva i zabranjeno je njihovo odavanje kako licima izvan društva, tako i drugim zaposlenima u samom društvu.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Nižestepeni sudovi su pošli od pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi i odredbi predviđenih u podzakonskim aktima, što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, odredbom člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potvrde poslodavca i to: tačkom 2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i tačkom 3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Iz ovakve formulacije proizilazi da Zakon o radu nije gradirao po težini povrede radne obaveze iz čega proizilazi da sam poslodavac ocenjuje da li određena povreda radne discipline predstavlja dovoljno osnovan razlog za prestanak radnog odnosa.

S druge strane članom 44. Pravilnika o radu tuženog od 11.09.2012. godine u tački 8. je propisano da je zaposleni dužan da čuva podatke koji predstavljaju poslovnu i drugu tajnu te da iste neovlašćeno ne saopštava. Dalje, odredbom 1. Odluke o obavezi čuvanja i zabrani odavanja službene i poslovne tajne tuženog od 01.06.2012. godine propisano je da se pod poslovnom službenom tajnom smatraju podaci i dokumenti koji su zakonom ili drugim propisima ili odlukom nadležnog organa doneseni na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom kao i podaci i dokumenti koji su na osnovu pisanog akta direktora određeni za poslovnu i službenu tajnu čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za privredno društvo. Iz izvedenih dokaza ne može se utvrditi da je dolazak u posed podataka o nameri upotrebe kredita proglašeno poslovnom tajnom niti se može zaključiti da bi slanje tih podataka upravi u Solini prouzrokovalo ili je moglo da prouzrokuje štetne posledice za privredno društvo. Član 2. naznačene odluke zabranjuje odavanje podataka licima izvan društva, tako i drugim zaposlenima u samom društvu. Međutim, nigde nije naznačeno da upravo ovakvi podaci predstavljaju poslovnu tajnu koja se mora striktno čuvati i bez posebnog odobrenja odavati drugim licima i u samom društvu pa i članovima uprave društva.

Tužiocu se stavlja na teret da je prekoračio radnu disciplinu što je dana 24.12.2013. godine dobio poverljivu dokumentaciju od strane ... BB i to dokumenta koja se odnose na kredit društva i izjavu o nameni korišćenja sredstava finansijskog kredita potpisan od strane direktora tuženog, tablicu dnevnih indikatora izveštaja o stanju te da je tužilac iznosio netačne podatke u izveštajima upućenim upravi društva a sve u nameri da se omalovaži i smeni direktor društva. Iako opisana radnja sadrži datum prikupljanja podataka, nije bliže obrazložena ni dokazana namera tužioca da je to učinio u cilju smene direktora društva, niti praktično u čemu se sastoji šteta ukoliko su ti podaci dostavljeni upravi društva. S druge strane, ostale radnje koje se tužiocu stavljaju na teret, nisu bliže opisane u pogledu preciznosti preduzetih radnji niti kada su one preduzete (podstrekavanje ostalih radnika, njihovo vređanje i sl), da bi se moglo oceniti da li te radnje ulaze u vremenski okvir od kada počinje teći rok da bi se mogao pokrenuti disciplinski postupak i izreći odgovarajuća disciplinska mera s obzirom da je član 184. tada važećeg Zakona o radu jasno propisao u kojem roku se može pokrenuti i okončati disciplinski postupak (tri meseca (subjektivni rok) odnosno šest meseci (objektivni rok).

Sve ovo ukazuje na to da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno što je revizijski razlog propisan članom 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, detaljno razjasniti da li je određenim aktima tuženog predviđeno da prikupljanje takvih podataka vezano za nameru korišćenja kredita i dostavljanje istih upravi društva bilo zabranjeno, da li je tužilac kao određeni rukovodilac mogao da dođe do tih podataka, da li je dostavljanje tih podataka upravi društva bilo štetno po tuženog i u kojoj meri da bi zbog toga tužiocu bila izrečena mera prestanka radnog odnosa. Dalje, u pogledu ostalih radnji kršenja radne discipline od strane tužioca potrebno je da se utvrdi vreme kada su te radnje preduzete i ako je tuženi znao kada su radnje preduzete zašto to nije naznačio u upozorenju i u samom rešenju o raskidu ugovora o radu. Ti podaci su od značaja zbog ocene zbog zastarelosti da li te radnje mogu biti uzete u obzir a vezano za pokretanje i trajanje disciplinskog postupka i u kolikoj meri su te radnje uticale ili mogle uticati štetno po tuženog. Tek nakon pravilnog utvrđenja tih činjenica i pravilne ocene istih prvostepeni sud će doneti zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić