Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka lišena je svakog osnova, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pri čemu se revizijom i ne ukazuje u čemu se sastoji bitna povreda postupka pred drugostepenim sudom.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima BB, da je tuženi dana 22.08.2019. godine doneo rešenje broj ../19 kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu broj ../17 od 21.04.2017. godine, aneks 1 ugovora o radu broj .. i aneks 2 broj .. i tužiocu je prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 16. stav 2. tačka 1. ugovora o radu. Tužiocu je pre osporenog rešenja uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se tužilac i izjasnio. Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze tako što je dana 02.07.2019. godine popunio revers broj .. u kome je naveo da su za rad na terenu tog dana bile potrebne tri kante žute boje, da bi suprotno ovom reversu naložio kolegi VV da iz garaže tuženog, koja služi za skladištenje, uzme i u vozilo preduzeća utovari jednu kantu plave boje za beton od 25 kilograma, jednu kantu bele boje za puteve od 30 kilograma i jednu kantu žute boje od 29 kilograma, da ih izveze i ostavi u trgovinskoj radnji „GG“, u vlasništvu njegove supruge. Zamenik rukovodioca Službe za javno osvetljenje, signalizaciju i novogodišnju signalizaciju je zatekao VV i DD kako iznose boju u privatnu radnju „GG“, a ulaskom u radnju zatekao je dve putarske boje u metalnoj kanti i jednu kantu betonske boje i naredio da se ove kante vrate u magacin.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizijom tužioca neosnovano ukazano da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 95/2018) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je kada zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa radnog mesta, ne pridržava se uputstva za rad u svojoj radnoj jedinici, ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan posledica takvog ponašanja.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zakonito. Naime, imajući u vidu da je tužilac prilikom obavljanja svojih radnih obaveza postupao neodgovorno, nesavesno i suprotno pravilima ponašanja i radnih dužnosti, pravilno je poslodavac uručio upozorenje o postojanja razloga za otkaz ugovora o radu. Utvrđena povreda radne obaveze je dovoljan razlog za prestanak radnog odnosa otkazom od strane poslodavca jer je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, učinio radnju koja mu se stavlja na teret, jer je prekoračio granicu ovlašćenja koja su mu data, o čemu je imao svest, jer mu je kao dugogodišnjem radniku kod tuženog moralo biti poznato da se ne sme raditi mimo propisane procedure i da ne sme da obmanjuje poslodavca, uzimajući u obzir činjenicu da je tužilac i ranije kažnjavan.

Suprotno navodima revizije tužioca, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i zakonito.

Ostalim revizijskim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog saglasno članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka – sastava revizije je neosnovan, budući da tužilac sa revizijom nije uspeo, u smislu člana 165.stav 1 ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić