Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu naknade na ime neiskorišćenog odmora u toku rada u smenama u trajanju od po 12 sati na poslovima stražara u Okružnom zatvoru u ... koji ne dozvoljavaju prekid rada bez odgovarajuće zamene koju tužena nije obezbedila. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Takođe, neosnovano je pozivanje revidenta na drugačiji pravni stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 2 3899/19 od 19.02.2020. godine, budući da se ta presuda ne zasniva na istom ili bitno sličnom činjeničnom stanju. U predmetu Rev 2 3899/21 radi se o poslu koji se ne obavlja neprekidno u toku čitavog dnevnog i noćnog rada, odnosno koji ne dozvoljava prekid rada.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ocenjuje se na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je tužilac tužbu podneo 17.12.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Na osnovu odredbe iz člana 165. stav 1. ZPP, stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji jer sa revizijom nije uspeo, a primenom čl. 153. i 154. ZPP i zahtev tužioca jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić