Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 198/20 od 11.02.2020. godine, odbijene su žalbe parničnih stranka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 1514/17 od 20.12.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi praničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku radi usaglašavanja sudske prakse po pitanju suvlasnika kao nužnih i jedinstvenih suparničara u parnicama za utvrđivanje suvlasničkog udela po osnovu bračne tekovine.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom i protivtužbenom zahtevu za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na porodičnoj stambenoj zgradi, pomoćnim objektima, građevinskom i poljoprivrednom zemljištu, novčanim iznosima i pokretnim stvarima, u činjenično- pravnoj situaciji da su tužilac-protivtuženi i tužena-protivtužilja u bračnoj zajednici sticali imovinu, te je primenom odredaba članova 171 i 180 Porodičnog zakona utvrđen udeo bivših supružnika u zajednički stečenoj imovini, koja nije po međusobnom dogovoru upisana na ćerku i zeta. Tužiocu je utvrđen tekovinski udeo prema datom doprinosu u sticanju sa tuženom, u odnosu na njen upisani svojinski udeo koji predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Time se ne zadire u udele ćerke i zeta kojima pripada polovina dvojne stambene zgrade. O neosnovanosti tužbenog zahteva za isplatu novčanih sredstava i protivtužbenog zahtev za utvrđenja prava svojine na navedenim pokretnim stvari, odlučeno je primenom pravila o teretu dokazivanja.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, te da je pobijanom presudom odlučeno primenom odgovarajućeg materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja i deobe bračne tekovine, da u ovoj vrsti parnica odluka suda zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Zaključkom pobijane presude o nepostojanju procesne zajednice sa tužiocima BB i VV (ćerkom i zetom), kao nužnim supraničarima, nije odstupljeno od sudske prakse, kao ni po pitanju pasivne legitimacije, a ni uz reviziju tužena nije dostavila odluke iz kojih bi prozlazio drugačiji pravni stav.

Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 3.000.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 23.10.2017. godine sa označenom vrednošću predmeta spora na 1.000.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora i po tužbenom i po protivtužbenom zahtevu ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić