Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse u tumačenju člana 174. Zakona o o obligacionim odnosima, o postojanju objektivne odgovornosti nosioca prava korišćenja na zemljištu u javnoj svojini za štetu nastalu padom starog drveta, kao pravno neodvojivog dela zemljišta. Zbog toga je primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u noći između 21. i 22.08.2016. godine u uslovima kiše i olujnog vetra, na delu vodnog zemljišta – k.p. br ... i ... k.o. ..., došlo je do pada stabla visoke topole koja je direktnim udarcem oštetila čamac registrovan na ime tužioca. Visina štete je utvrđena iz nalaza veštaka od 20.03.2018. godine, u visini protivvrednosti nadgrađa čamca koja iznosi 47.311,64 dinara.

Vodno zemljište na kome je šteta nastala nalazi se u priobalju Save, na katastarskim parcelama br. ... i ..., koje su u list nepokretnosti br. ... k.o. ..., upisane kao javno građevinsko zemljište, svojina Republike Srbije, po kulturi zemljište pod zgradom i drugim objektima, na kome pravo korišćenja ima tuženi JVP „Vode Vojvodine“. Tuženi je vodno zemljište dao na korišćenje privrednom društvu „BB“ DOO ..., radi izgradnje i postavljanja montažnog kampa sa pratećim sadržajima i postavljanja plutajućih objekata za kupanje i privez čamaca, pa je to privredno društvo u okviru svoje delatnosti davalo na korišćenje mesta za postavljanje kamp kućica za odmor i priveza za splavove i čamce. Tužilac je sa privrednim društvom „BB“ DOO ..., kao davaocem usluga dana 27.07.2012. godine, zaključio sporazumom o korišćenju uz naknadu mesta za privez čamca, na određeno vreme (do 27.07.2013. godine). Po tom sporazumu tužilac je prihvatio i preuzeo svoje mesto za privez koje je plaćao do 27.07.2015. godine, nakon čega je njegov čamac i dalje ostao privezan metalnim lancem na priobalju. Privredno društvo „BB“ DOO ... brisano je iz registra privrednih subjekata dana 28.09.2019. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tuženi odgovara za štetu kao vlasnik opasne stvari, na osnovu člana 174. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tužilac je korisnik parcele na kojoj je nastala šteta na vozilu tužioca, pa i stabla drveta koje se pravno ne može odvojiti od zemljišta. Drvo vezano za zemlju, samo po sebi, nije opasna stvar, ali okolnost da je u konkretnom slučaju do pada grane na vozilo tužioca došlo usled uzroka koji potiče od samog drveta kao posledica neadekvatnog održavanja što je obaveza tuženog kao korisnika zemljišta, štetnom događaju daju karakter događaja koji potiče od opasne stvari, za koji tuženi odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Takođe, tuženi nije postupio saglasno svojoj obavezi iz člana 228. st. 1. ZPP, jer po pravilima o teretu dokazivanja nije pružio dokaze da postoji osnov za isključenje njegove odgovornosti, niti da je tužilac svojim radnjama i ponašanjem doprineo štetnom događaju odnosno iz kojih razloga se nije ponašao kao dobar domaćin u odnosu na čamac čiji je vlasnik.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev zbog nedostatka aktivne legitimacije, s obzirom da tužilac nije imao pravni osnov da drži čamac u priobalju, kod činjenice da nakon 2012. godine nije zaključio novi ugovor o zakupu sa privrednim društvom „BB“ DOO ..., da je uslugu zakupa prestao da plaća u periodu od 27.07.2015. godine, te da nije imao drugu dozvolu za postavljanje svog plovnog objekta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema članu 174. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Zakon o obligacionim odnosima ne daje definiciju opasne stvari, ali se konkretno određenje tog pojma može pronaći u sudskoj praksi, tako da je opasna stvar ona koja po svojoj nameni, osobinama, položaju, mestu i načinu upotrebe i na drugi način čini povećanu opasnost štete za okolinu, zbog čega se mora nadgledati i upotrebljavati sa povećanom pažnjom. Imalac pokretne ili nepokretne stvari čiji položaj, upotreba, osobine ili samo postojanje predstavljaju povećanu opasnost od štete za okolinu, odgovara za štetu koja potiče od tih stvari.

Imalac stvari se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti (član 177. stav 1. ZOO). Imalac stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je nastala isljučivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao otkloniti(član 177. stav 2. ZOO), a imalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete(član 177. stav 3. ZOO).

U konkretnom slučaju, šteta je nastala usled pada starog stabla drveta na plovno vozilo tužioca. Štetni događaj je nastao na delu zemljišta koje se nalazi u priobalju i namenjeno je za postavljanje splavova za odmor i privez čamaca. Imajući u vidu položaj i namenu zemljišta, te da drvo deli pravnu sudbinu zemljišta, i po oceni revizijskog suda drvo predstavlja opasnu stvar koja je morala da se nadgleda sa povećanom pažnjom, jer po svojim karakteristikama i položaju poseduje veliki štetni potencijal. Shodno navedenom, tuženi koji ima pravo korišćenja na zemljištu odgovara kao imalac opasne stvari, na osnovu člana 174. ZOO, i u obavezi je da tužiocu naknadi materijalnu štetu u visini dospeloj i utvrđenoj veštačenjem 20.08.2018. godine, saglasno članu 189. stav 1. ZOO. Osim toga, tuženi nije dokazao da je neposredni uzrok štete bila elementarna nepogoda ili bilo koji drugi uzrok koji se nalazio van stvari, čije se dejstvo nije se moglo predviteti ni izbeći ili otkloniti, niti da je šteta nastala isključivo radnjom tužioca ili trećeg lica, zbog čega je prvostepeni sud pravilno ocenio da objektivna odgovornost tuženog, u smislu člana 177. stav 1. i 2.ZOO, nije isključena. Osim tvrdnje da je tužilac držao čamac bez dozvole i da se u odnosu na predmet štete nije odnosio sa potrebnom pažnjom, tuženi nije pružio nijedan dokaz da je tužilac potpuno ili delimično doprineo nastanku štete, u smislu člana 177. stav 3. ZOO, zbog čega je prigovor podeljene odgovornosti, pravilno ocenjen neosnovanim od strane prvostepenog suda. Suprotno stavu drugostepenog suda, tužilac je aktivno legitimisan za vođenje ovog spora jer je do štetnog događaja koristio mesto za privez po sporazumu sa privrednim društvom „BB“ DOO od 27.07.2012. godine nakon čega je nastavio da ga koristi, pri čemu se do 2019. godine kada je brisano iz registra privrednih subjekata, to privredno društvo kao zakupodavac, niti tuženi kao korisnik nisu protivili upotrebi (tuženi nije priložio dokaze o tome). Shodno navedenom, tužilac je zadržao pravni položaj zakupca i status oštećenog lica, kao i pravo da traži naknadu štete od tuženog. Zbog toga je drugostepena presuda preinačena, tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. st.1. i 2. ZPP u vezi člana 153. i 154. ZPP, s obzirom da tužilac koji je uspeo u postupku troškove revizijskog postupka nije tražio, dok tuženom troškovi odgovora na reviziju nisu dosuđeni jer nisu bili potrebni.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić