.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5798/2022
12.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Ljiljana Savić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa Darko Komnenić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3597/18 od 07.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 12.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3597/18 od 07.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3597/18 od 07.11.2018. godine.
ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5266/17 od 26.02.2018. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi BB iz ... da tužiocu isplati iznos od 899.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženog da pored iznosa dosuđenog prvim stavom izreke tužiocu isplati još 125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Trećim stavom izreke usvojen je eventualni tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena GG da tužiocu isplati iznos od 450,000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate. Četvrtim stavom izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena VV da tužiocu isplati iznos od 162.775,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate. Petim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu VV da pored iznosa dosuđenog četvrtim stavom izreke tužiocu isplati još 287.225,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Šestim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3597/18 od 07.11.2018. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5266/17 od 26.02.2018. godine u prvom, trećem, četvrtom i šestom stavu izreke i u tom delu žalbe parničnih stranaka odbijene su kao neosnovane. Drugim stavom izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5266/17 od 26.02.2018. godine u drugom i petom stavu izreke, pa je obavezan tuženi BB da tužicu isplati još 125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate, a tužena VV obavezana je da tužiocu isplati iznos od 287.225,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate. Trećim stavom izreke odbačena je žalba tuženih izjavljena protiv petog stava izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5266/17 od 26.02.2018. godine, kao nedozvoljena. Četvrtim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su zbog pogrešne primene materijalnog prava izjavili reviziju sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavnja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovornih obaveza pravnih prethodnika tuženih, usled čijeg odsustva tužilac traži restituciju isplaćene kupoprodajne cene. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za odlučivanje o reviziji tuženih nisu ispunjeni uslovi, jer je ista usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora u kom slučaju pravilnost primene materijalnog prava nije dovedena u sumnju. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravosnažne presude kojima je u činjenično sličnoj ili identičnoj pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, što bi bilo od uticaja na odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u cilju ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovnisko- pravnim poslovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom dana 21.07.2015. godine tužilac je pored osnovnog, utvrđujućeg dela tužbenog zahteva, istakao eventualni tužbeni zahtev kojim je tražio isplatu iznosa od 300.000,00 dinara, koje obligacionopravno potraživanje je tokom postupka podneskom od 01.12.2017. godine opredelio u iznosu od 900.000,00 dinara u odnosu na tuženog BB i u iznosu od po 450.000,00 dinara u odnosu na tuženu VV i tuženu GG.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome pobijana vrednost spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i na dan konačnog opredeljenja tužbenog zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija nedozvoljena saglasno čemu je primenom člana 413. ZPP istu kao nedozvoljenu odbacio drugim stavom izreke.
U skladu sa odlukama sadržanim u prvom i drugom stavu izreke, shdono članu 165. stav 1. ZPP, kao neosnovan je odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka dok je tužiočev zahtev kao neosnovan odbijen u skladu sa članom 154. ZPP imajući u vidu da se ne radi o nužnom trošku.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
