U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Miloš Lončar advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Bačić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 103/22 od 17.05.2022. godine, u sednici održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 103/22 od 17.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 19/21 od 14.10.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 19/21 od 19.11.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 04.05.2010. godine između sada pok. DD, bivše iz ... kao primaoca izdržavanja i tužene GG kao davaoca izdržavanja, koji je overen pred Osnovnim sudom u Subotici pod Ov. br. 82/2010 dana 24.05.2010. godine, te da imovina kojom je pok. DD raspolagala tim ugovorom predstavlja njenu zaostavštinu, što bi ovde tužena bila dužna priznati i trpeti da se na osnovu presude tužilje, po osnovu nasleđa iza pok. DD, uknjiže kao vlasnici nepokretnosti bliže navedenih u izreci prvostepene presude svaka u po 1/3 dela. Obavezane su tužilje da tuženoj naknade troškove postupka u iznosu od 656.183,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 103/22 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba, a presuda Višeg suda u Subotici P 19/21 od 14.10.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 19/21 od 19.11.2021. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se tužiocima troškovi žalbenog postupka ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tužilja nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda iz člana 374. stav 1. ovog Zakona, jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe ovog Zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. DD bila je majka tužene GG i ĐĐ, majke ovde tužilja. ĐĐ je preminula dana 23.02.2019. godine u ... nakon teške bolesti, tokom koje su u njoj brigu vodile njene ćerke, ovde tužilje. U toku njene bolesti, ovde tužena i njena majka, sada pok. DD došle su u posetu ĐĐ i zatekle ovde tužilju AA kako hrani svoju teško bolesnu majku. Ta situacija je teško pala DD, kao i tuženoj, pa su počele da plaču, na šta ih je AA grubim tonom pitala što su uopšte i dolazile kada plaču, a to pitanje je DD uvredilo. Dana 04.05.2010. godine DD je sa ovde tuženom zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovorom je predviđeno da primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja svoje nekretnine – zgradu i parcele označene u tom ugovoru sa pobrojanim pokretnim stvarima, s tim da je davalac izdržavanja (ovde tužena) do kraja života dvori, u bolesti i neguje a za slučaj smrti da je sahrani u grobnici na ... groblju. U ugovoru je navedeno da je u momentu sklapanja ugovora primalac izdržavanja pokretna osoba i da joj nije potrebna stalna dvorba, međutim, potrebna joj je fizička pomoć utoliko da joj bude obezbeđeno sve što je potrebno da ona sama sebi pripremi hranu, a davalac je dužan da obavi sve fizičke poslove oko održavanja zgrade i čistoće, da primaocu pripremi sve što je potrebno za održavanje lične higijene i održavanje zgrade u stanju u kome se nalazi u momentu zaključenja ugovora, a kada primalac postane nesposoban da kuva za sebe i obezbedi hranu davalac će je dvoriti u kući primaoca, gde će primaocu biti obezbeđeno sve što je potrebno za život. Prema tački 3. ugovora jedan od uslova za sklapanje ugovora je da primalac izdržavanja ne bude smešten u bilo koji dom za stare, a prema članu 4. primalac će svojom penzijom sama raspolagati i odrediti kako će se voditi domaćinstvo, a obaveza davaoca je samo da vrši fizičke radove za primaoca jer je primalac fizički slaba osoba. U članu 4. ugovora navedeno je da je primalac izdržavanja upoznat da za slučaj da se ovaj ugovor izvrši njeni drugi zakonski naslednici neće ništa naslediti od stvari iz ugovora i da ona izjavljuje da joj je to i želja. Ugovor je sačinio advokat Martin Baćić u pismenoj formi i overen je od strane sudije Osnovnog suda u Subotici pod brojem R 316/10 od 24.05.2010. godine. Nakon zaključenja ugovora DD kao primalac izdržavanja još uvek je mogla da vodi računa o svojim potrebama, kuvala je sebi, obavljala lakše poslove, a za teže angažovala pomoć najamnog radnika, a za košenje trave angažovala je sina tužene EE i njegove radnike, za šta su oni plaćeni. Bila je pokretna, sposobna da se o sebi brine, ličnu higijenu je sama održavala, bila je sposobna da se sama stara o sebi. Tužilje su, kao i tužena, obilazile DD i po potrebi joj pomagale. Poslednje dve nedelje života tužena i njena ćerka ŽŽ su boravile uglavnom kod DD i tamo vodile brigu o njoj. DD je imala penziju, kao i prihod od izdavanja zemlje i pomoćnih zgrada u svom dvorištu. Bila je fizički veoma slaba i godinama unazad pre zaključenja spornog ugovora nije mogla sama da obavlja teže fizičke poslove. DD je preminula 12.10.2013. godine, tri i po godine nakon zaključenja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilja neosnovan, nalazeći da DD nije imala nikakvih razloga niti potrebe da sa tuženom zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju sa ciljem da bi se eliminisale tužilje kao njeni zakonski naslednci. Iako je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, ista je bila još uvek pokretna, mogla je sama da brine o sebi, spremala je hranu i obavljala lakše poslove. Zaključenjem ugovora, sada pok. DD je iskazala svoju pravu volju, a okolnost da su zaključenjem tog ugovora tužilje eliminisane kao naslednice ne utiče na valjanost ovog ugovora. Zaključenje ugovora predstavlja izraz volje primaoca da na taj način razreši i pitanje raspodele svoje imovine nakon smrti. Prema tome, ukoliko bi se motiv za zaključenje ugovora utvrđivao iz ovog saznanja svaki ugovor o doživotnom izdržavanju bio bi ništav i da svaki primalac za svoju posledicu zna i na nju pristaje momentom zaključenja ugovora. Nisu prihvaćene tvrdnje tužilja da je isključivi motiv pokojne DD bio da se tužilje isključe iz nasleđa, jer iako pokojnoj DD momentom zaključenja ugovora nije bila neophodna pomoć, ugovor o doživotnom izdržavanju je aleatornog karaktera, isti je trajao skoro tri i po godine od zaključenja ugovora. Aleatorna priroda ugovora podrazumeva da se veće potrebe za primaoca izdržavanja možda nikada neće pojaviti, ali istovrmeno ukazuju na okolnost da se stanje primaoca izdržavanja može pogoršati, što bi u takvom slučaju podrazumevalo i veće obaveze davaoca izdržavanja. Kako tužilje nisu dokazale da postoji nedopuštena pobuda u zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju, to je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na osnovu izvedenih dokaza zaključili da se zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju između pok. DD kao primaoca izdržavanja i ovde tužene kao davaoca izdržavanja ne krije nedopuštena pobuda da bi se tužilje eliminisale nasleđa iza smrti pok. DD. Motiv nije kauza ugovora, izuzev kod ugovora o poklonu. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor obostrano obavezujući s tim što taj ugovor ima aleatorni karakter. Neizvesno je koliko će isti trajati i da li će obaveze koje ima davalac izdržavanja prevazići vrednost onoga što bi dobio putem ugovora o doživotnom izdržavanju. Pokojna DD je zaključila ugovor sa svojom ćerkom. Praksa je da se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje između bliskih srodnika ili između lica koja imaju međusobno poverenje. Tužena je ćerka pokojne DD, a sama okolnost što je u ugovoru naznačena klauzula da je DD imala volju da ostali ne naslede njenu imovinu ne ukazuje na činjenicu da bi se moglo smatrati da taj ugovor predstavlja simulovani ugovor i da se iza njega krije testamentalno raspolaganje. U tom smislu se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije tužilja, a ovo i iz dodatnog razloga što je ugovor o doživotnom izdržavanju specifičan ugovor i isti se zaključuje pred sudijom. Pre overe naznačenog ugovora proveravaju se i psihičke sposobnosti primaoca i davaoca izdržavanja, primalac izdržavanja se upozorava na posledice tako zaključenog ugovora upravo zbog okolnosti da eventualno postoje drugi bliski srodnici da ukoliko ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju da bi se mogli pozvati na imovinu iza smrti primaoca izdržavanja. Stoga se svi ti navodi iz revizije tužilja ne mogu prihvatiti kao osnovani, a drugostepeni sud je pravilno ocenio da je prvostepeni sud izveo jasne dokaze o okolnosti da je ugovor o doživotnom izdržavanju izvršavan onako kako je ugovoreno tim ugovorom i da tužena nije povredila odredbe ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu ispunjavanja obaveza koje su njime bile predviđene.

Ni ostali navodi iz revizije tužilja nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda. Ti navodi koji se ističu u reviziji su uglavnom isticani i u žalbi i tokom trajanja prvostepenog postupka, isti su pravilno ocenjeni od nižestepenih sudova, a razloge o neprihvatanju istih u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Imajući u vidu sve napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilje nisu uspele u reviziji pa stoga nemaju pravo na troškove revizijskog postupka, pa je odlučeno kao u stavu dva izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić