Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 br.10/23 od 02.02.2023. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Požegi, presuda Osnovnog suda u Požegi K br.6/22 od 02.11.2022. godine preinačena je samo u odnosu na okrivljenog AA i samo u pogledu odluke o kazni, tako što su okrivljenom za krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti u podstrekavanju iz člana 209. stav 1.u vezi člana 34. Krivičnog zakonika, zbog kojih je oglašen krivim, utvrđene kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, nakon čega je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Vrhovno javno tužilaštvo podnelo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 329/23 od 05.06.2023. godine, samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu Kž1 br.10/23 od 02.02.2023. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i donese presudu u smislu člana 492. ZKP.

Vrhovni sud je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku, bez obaveštenja javnog tužioca, smatrajući da njegovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zajedno sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da je drugostepena presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da je odlukom o krivičnoj sankciji povređena odredba člana 54. stav 3. KZ, kojom je propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Iz spisa predmeta i pobijane drugostepene presude proizilazi da je drugostepeni sud, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije, kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA cenio činjenice da je učinio dva krivična dela, te da je podstakao druge okrivljene da čine krivična dela, zaključujući da su to otežavajuće okolnosti po svojoj prirodi i da ukazuju na visok stepen krivice okrivljenog, zbog čega je okrivljenom neophodno izreći strožu krivičnu sankciju od izrečene, odnosno efektivnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Postupajući na ovaj način, drugostepeni sud je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, obzirom da je okolnost koja je obeležje krivičnog dela cenio i kao otežavajuću okolnost, jer je činjenicu da je okrivljeni izvršio dva krivična dela i da je podsticao preostale okrivljene da učine krivična dela, cenio kao otežavajuću okolnost i pored toga što mu je krivičnu sankciju izrekao zbog izvršenja dva krivična dela, od kojih je jedno izvršeno u podstrekavanju, (krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 1. KZ i krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti u podstrekavanju iz člana 209. stav 1. u vezi člana 34. KZ).

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužilaštva i otklonio učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, tako što je okrivljenom za svako od izvršenih krivičnih dela utvrdio kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, te odredio da će ovu kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Ovako odmerena kazna je po oceni ovoga suda adekvatna težini izvršenih krivičnih dela, pri čemu je dovoljna da se njome ostvari svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ u odnosu na okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić