Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić – Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „Predionica Vučje“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, Ogranak predenja i končanja vunice, Vučje, radi neosnovanog obogaćenja, rešavajući sukob nadležnosti između Osnovnog suda u Leskovcu i Višeg suda u Leskovcu, u sednici održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je 18.10.2022. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Leskovcu, kojom je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime korišćenja poslovnih prostorija, za period od 01.11.2014. godine zaključno sa septembrom 2022. godine, isplati iznos od po 1.000 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom kamatom. U tužbi je istakao da je vlasnik poslovnog prostora u Vučju, koji je ustupio na korišćenje tuženom 2011. godine, uz dogovor da u prvim godinama korišćenja tog prostora tuženi ne plaća naknadu, već da na ime dela naknade izvrši radove na adaptaciji objekta, a da po završetku tih radova iznos naknade plaća tako što će uplaćivati, na ime upisanog a neplaćenog udela tužioca, njegov udeo kao člana društva tuženog od 9%, a do visine upisanog kapitala od 45.650 evra. Naveo je da su radovi izvršeni, ali da tuženi nije uplaćivao ulog tužioca kao člana društva, niti da mu je u utuženom periodu plaćao naknadu za korišćenje poslovnog prostora.

Tuženi je u odgovoru na tužbu od 21.12.2022. godine, istakao prigovor stvarne nenadležnosti suda, s obzirom da je tuženi privredni subjekt, te da je za postupanje u ovom sporu stvarno nadležan privredni sud. Istakao je i prigovor litispendencije jer je pred Privrednim sudom u Beogradu u toku postupak P br.5072/2021 po tužbi tužioca AA PR, ... „BB“ ..., protiv tužene Predionice „Vučje DOO Beograd.

Osnovni sud u Leskovcu se rešenjem P 6185/22 od 21.10.2022. godine, oglasio stvarno nenadležnim nalazeći da je nadležan viši sud jer vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije (12.390,00,00 dinara).

Viši sud u Leskovcu, rešenjem P 41/22 od 26.12.2022. godine, nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, nalazeći da je reč o sporu između privrednih subjekata, te da je pred privrednim sudom u toku postupak po tužbi tužioca kao preduzetnika, sa istovetnim zahtevom kao što je konkretan, zbog čega je na osnovu člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, stvarno nadležan privredni sud.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08 ...87/18) i člana 22. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasaconi sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Leskovcu.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

Prema članu 23. stav 1. tačka 7. istog zakona viši sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u građanskopravnim sporovima kada vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu navedene odredbe zakona i vrednost predmeta spora, po stavu ovog suda, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan viši sud, i to u konkretnom slučaju Viši sud u Leskovcu, na čijem se području nalazi ogranak tuženog na osnovu člana 54. ZPP.

Okolnost da je spor nastao u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti tužioca kao preduzetnika i upisa njegovog uloga kao člana društva tuženog, nije od uticaja na drugačiju odluku suda, s obzirom da je tužilac u ovom sporu fizičko lice i da je predmet spora naknada za korišćenje poslovnog prostora, a da fizičko lice može biti stranka u postupku pred privrednim sudom, samo ako su sa strankom koja je privredni subjekat, odnosno drugo pravno lice, u odnosu materijalnog suparničarstva (čl. 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova), što ovde nije slučaj, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda. Na osnovu člana 22. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić