Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Stefanovića - advokat Dragiša Radosavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili ukine presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 37/23 od 30.01.2023. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je u konkretnom slučaju, prvostepeni sud bio ovlašćen da sudi i presudi za činjenično stanje onako kako je isto opisano u izreci ranije ukinute presude, u kojoj nije bilo navedeno da opojna droga sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3%, pa je na ovaj način sud na štetu okrivljenog učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljenom suđeno nije krivično delo, pa je pravilnom primenom zakonskih odredbi okrivljenog trebalo osloboditi. Takođe je ovako učinjenom izmenom u pobijanoj prvostepenoj presudi povređena odredba člana 453. ZKP i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 58. stav 1. Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, propisano je da je zabranjeno gajenje biljaka iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, kao i njihov promet i posedovanje, osim pod uslovima propisanim tim zakonom i propisima donetim za sprovođenje tog zakona. Tačkom 1) stava 2. istog člana, određeno je da je zabranjeno gajenje vrsta i varijeteta konoplje roda cannabis koji mogu sadržati više od 0,3% supstance iz grupe tetrahidrokanabinola (THC), dok je stavom 3. određeno da se na zabranu iz stava 2. tog člana primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi, zabranjeno je gajenje, posedovanje i stavljanje u promet vrste i varijeteta konoplje (cannabis) koji mogu sadržavati više od 0,3% supstanci iz grupe THC, a koja se nalazi na spisku psihoaktivnih supstanci, i to na listi jedan, pod brojem 47 i na listi 2 pod brojem 9. To znači da za zaključak da određena biljna materija (roda cannabis) ne predstavlja opojnu drogu propisanu zakonom, nije dovoljno samo da ona sadrži manje od 0,3% supstanci iz grupe THC, već je potrebno i da se radi o vrsti i varijetetu konoplje koja ne može sadržavati više od 0,3% THC, budući da postoje vrste i varijeteti konoplje koje ni u kom slučaju ne mogu sadržavati nivo psihoaktivne supstance THC veće od 0,3%, kao što je industrijska konoplja, a takođe i druge vrste i varijateti konoplje, roda cannabis koje mogu sadržavati više od 0,3% supstance iz grupe THC, kao što je tzv. indijska konoplja i sl, ali ih iz nekog razloga ne sadrže (starost ispitivanih uzoraka, način i uslovi čuvanja i drugi nepovoljni uslovi koji su uticali na sniženje procenta THC).

U konkretnom slučaj javni tužilac je preciziranjem optužnog akta tako što je u činjeničnom opisu dela dodao reči „koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3%“ samo jasnije odredio vrstu i varijetet opojne droge cannabis, a izreka pravnosnažne presude bi sadržala sva bitna obeležja krivičnog dela i da nije izvršeno navedeno preciziranje jer je izreka prvobitne prvostepene presude sadržala navod da je okrivljeni neovlašćeno radi dalje prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – cannabis, odnosno jasno je navedeno da se radi o opojnoj drogi u smislu člana 58. stav 1. Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, pa su stoga navodi branioca okrivljenog da je na ovaj način učinjena na štetu okrivljenog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Samim tim su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ocenjeni kao neosnovani imajući u vidu da nije prekršena zabrana preinačenja na gore u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Stefanovića - advokata Dragiše Radosavljevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Za predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić