.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 19790/2022
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Branislav Jovanović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivica Radonjić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1617/2022 od 07.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1617/2022 od 07.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1617/2022 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P 373/2020 od 24.02.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se pisani testament pred svedocima, sačinjen dana 11.04.2019. godine i proglašen pred Osnovnim sudom u Negotinu na ročištu od 28.02.2020. godine u predmetu O 276/20, smatra apsolutno ništavim (stav prvi izreke), da se oglasi za zakonskog naslednika na zaostavštini pokojnog VV bivšeg iz ... koju čine nepokretnosti navedene u tom stavu izreke, što bi tužena bila dužna da prizna i dozvoli upis u Službi za katastar nepokretnosti, a označene nepokretnosti ustupi mu u posed (stav drugi izreke) i obavezan tužilac da na ime troškova postupka isplati tuženoj iznos od 104.450,00 dinara (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.
Tužena je dala odgovor na reviziju i predložila da se ista odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 400. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. tog Zakona.
Tužilac u reviziji ne navodi da je izjavljuje na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija), niti iz njene sadržine proizilazi da je zasnovana na nekom od razloga predviđenih stavom 1. navedenog člana.
Prema članu 403. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), s tim da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).
U imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora merodavna za dozvoljenost revizije je ona vrednost koju je tužilac označio u tužbi (član 33. stav 2. ZPP). Ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, revizija u takvom imovinsko-pravnom sporu nije dozvoljena. Propust tužioca da označi vrednost predmeta spora tužbu ne čini nerazumljivom, odnosno neurednom, ako ona sadrži sve druge potrebne elemente. Propust ili namera tužioca da ne označi vrednost predmeta spora treba njega da pogodi. Ustavom je zagarantovano pravo na žalbu, a revizija je vanredno pravno sredstvo, tako da bi se moglo zaključiti da tužilac koji ne označi vrednost predmeta spora svesno pristaje na dvostepenu ustavom garantovanu pravnu zaštitu i da se na taj način prećutno odriče prava na upotrebu vanrednog pravnog sredstva.
Izuzev, i kada tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora, niti je ona utvrđena u smislu odredbe člana 33. ZPP, revizija je dozvoljena ako je odlukom suda naloženo plaćanje takse prema vrednosti predmeta spora merodavnoj za izjavljivanje revizije.
U konkretnom slučaju, u tužbi koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata nije označena vrednost predmeta spora, a to nije učinjeno ni tokom postupka. Taksa na tužbu nije plaćena, niti je sud obračunao i naložio tužiocu da plati taksu prema vrednosti predmeta spora koja je merodavna za izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda tužiočeva revizija nije dozvoljena, zbog čega je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
