Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3374/2021
15.06.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Dragana Milutinović advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, koga zastupa Dragan Jovanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2650/2021 od 22.07.2021. godine, na sednici održanoj 15.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2650/2021 od 22.07.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2650/2021 od 22.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2650/2021 od 22.07.2021. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1879/2018 od 28.01.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da isplati tužilji, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, osnovne i uvećane zarade u periodu od 01.12.2012. do 31.12.2014. godine, pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog iznosa do isplate (stav prvi izreke) i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 64.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 61.500,00 dinara od izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP (posebna revizija) pobijajući odluku iz svih zakonskih razloga.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini između zahtevane i isplaćene zarade, osnovne i uvećane zarade za period od 01.02.2013. do 31.12.2014. godine prema Zakonu o radu, ugovoru o radu i kolektivnom ugovoru tuženog važećem u utuženom periodu. Presuđenjem u ovoj parnici sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda donetim po tužbenim zahtevima zaposlenih za isplatu zarade uvećane u skladu sa kolektivnim ugovorom u situaciji kada je povećanje zarade ograničeno posebnim zakonom. Tužilja u reviziji ne ukazuje niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke, donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, niti razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnoravnosti građana, ni novog tumačenja prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, u smislu člana 402. stav 2. ZPP.