Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je u reviziji predloženo da se o istoj odluči primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, zbog čega nije bilo potrebe za ocenu ispunjenosti uslova iz člana 404. ZPP da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe ZPP, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID 19 („Sl. glasnik RS“, br.54/20 i 60/20), uređena je fiskalna pogodnost i direktno davanje iz budžeta RS privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled ove bolesti, dok je članom 15. stav 1. ove Uredbe propisano da će se po istom osnovu nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima RS izvršiti uplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, s tim da će postupak, način i uslove za isplatu jednokratne novčane pomoći iz stava 1. urediti Vlada. Roditelji mal. tužilje su iz budžeta RS po osnovu ove Uredbe primili iznose od po 100 evra, ali smatraju da je njihova mal. ćerka, rođena ...2019. godine, ovde tužilja AA, diskriminisana jer je navedena Uredba suprotna Ustavu RS („Sl. glasnik RS“, br.98/2006), Zakonu o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br.22/2009), kao i međunarodnim konvencijama koje je RS ratifikovala.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da u radnjama organa tužene u konkretnom slučaju nije bilo diskriminatorskog postupanja u odnosu na mal. tužilju, jer postupanje organa tužene koji je doneo navedenu Uredbu, sadržina iste odnosno isplata navedenog iznosa novca samo punoletnim građanima RS, nisu zasnovani na nekom ličnom svojstvu koje bi moglo predstavljati osnov diskriminacije.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno tumačio međunarodne pravne akte, kao i Ustav RS, te Zakon o zabrani diskriminacije i ocenio bitne žalbene navode, u smislu člana 396. stav 1. ZPP.

Pojam diskriminacije određen je Zakonom o zabrani diskriminacije (član 2. i član 6), Ustavom RS (član 21.) i Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 14). Diskriminaciju predstavlja neopravdano nejednako postupanje u istoj ili sličnoj situaciji po osnovu nekog ličnog svojstva. Kao oblici diskriminacije predviđeni su neposredna i posredna diskriminacija, povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje (član 5), dok su posebni slučajevi diskriminacije propisani odredbama člana 15. do 27. Maloletna tužilja i punoletni građani Republike Srbije nisu lica koja su se nalazila u istoj ili sličnoj situaciji, niti je tužilja učinila verovatnim da je bila u istoj ili sličnoj situaciji sa ostalim maloletnim licima.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da starosna dob može biti predmet diskriminacije i da se ona odnosi isključivo na punoletna lica i njihov položaj u društvu, u kom smislu nisu osnovani navodi revizije kojima se na drugačiji način tumači starosna dob kao zaštićena kategorija Zakonom o zabrani diskriminacije.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja nije uspela u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je tražila i opredelila u reviziji, na osnovu člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić