.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Uzp 1/2023
11.07.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Zorana Hadžića, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 2 U 10494/18 od 28.11.2022. godine, sa protivnom strankom “A1 Srbija” d.o.o. Beograd, Milutina Milankovića 1ž, raniji naziv „VIP mobile“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Janković, advokat iz ..., u predmetu zaštite potrošača, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.07.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda 2 U 10494/18 od 28.11.2022. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, uvažena je tužba tužioca i poništeno rešenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija broj 330-00- 00019/2015-11 od 14.05.2018. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 1.370,00 dinara. Osporenim rešenjem, stavom prvim dispozitiva, utvrđeno je da je „VIP mobile“ d.o.o. Beograd sa sedištem u Beogradu, Omladinskih brigada broj 21, učinilo povredu kolektivnog interesa potrošača tako što u Opštim uslovima ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekomunikacione mreže, koji su počeli da se primenjuju dana 17.06.2017. godine i dalje, u članu 17. stav 1. ugovara nepravičnu ugovornu odredbu u korist trgovca, propisujući da se u slučaju da pretplatnik raskine i svojim ponašanjem dovede do raskida odnosno prestanka pretplatničkog odnosa pre isteka minimalno predviđenog perioda njegovog trajanja, pretplatnik obavezuje da plati VIP-u ugovornu kaznu zbog neizvršenja ugovorne obaveze, u iznosu svih preostalih mesečnih pretplata počev od dana raskida pretplatničkog odnosa do dana isteka minimalnog predviđenog perioda njegovog trajanja, dakle obavezuje potrošača koji je povredio ugovornu obavezu da trgovcu plati naknadu u iznosu koji značajno premašuje iznos pretrpljene štete; stavom drugim dispozitiva, naloženo je pravnom licu iz stava 1. dispozitiva tog rešenja da obustavi ugovaranje odredbe člana 17. stav 1. Opštih uslova ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekomunikacione mreže koja predstavlja nepravičnu ugovornu odredbu iz člana 45. stav 1. tačka 3) Zakona o zaštiti potrošača; stavom trećim dispozitiva, određeno je da je pravno lice iz stava 1. dispozitiva rešenja dužno je da po prijemu rešenja postupi po istom u roku od 30 (trideset) dana i o tome obavesti Ministarstvo u roku od 8 (osam) dana od dana postupanja; prema stavu četvrtom dispozitiva, osporeno rešenje je konačno.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene materijalnog prava, podnosilac ističe da obrazloženje presude sadrži nejasne i protivrečene razloge o bitnim činjenicama koje nisu u saglasnosti sa stanjem u spisima. Navodi da je sud zasnovao svoju odluku na činjenici da tuženi organ nije cenio navode žalbe, te da je postupio suprotno odredbi člana 168. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, iako ministarstvo u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača o postojanju povrede i određivanju mere, kao prvostepeni organ, odlučuje rešenjem koje je konačno i protiv koga se ne može izjaviti žalba, već se, saglasno odredbi člana 149. stav 5. Zakona o zaštiti potrošača, može pokrenuti upravni spor. Ukazuje i da je sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer prilikom odlučivanja nije primenio izričitu zakonsku odredbu iz člana 3. stav 7. Zakona o zaštiti potrošača, niti je pravilno primenio odredbu člana 4. stav 1. istog zakona. Pobijanom presudom je povređeno i pravo tuženog na obrazloženu odluku. Predlaže da sud uvaži zahtev i preinači ili ukine donetu presudu.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev navodi da je Upravni sud dao jasne i razumljive razloge na kojima je zasnovao odluku, te da ista nije zahvaćena povredama na koje se ukazje zahtevom tuženog. Predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan. Troškove traži.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporeno rešenje je doneto uz povredu pravila postupka iz odredbe člana 168. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer u obrazloženju rešenja nisu ocenjeni navodi žalbe koji se odnose na postojanje eventualne štete koju bi tužilac pretrpeo zbog prevremenog raskida ugovora, budući da tuženi nije imao u vidu odredbe čl. 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, niti je ocenio navod žalbe da je kupac, prilikom zaključenja ugovora po pristupu, imao pravo izbora između ugovora sa pogodnostima uz ugovaranje naknade štete usled prevremenog raskida i običnog pretplatničkog ugovora. Kako je drugostepeno rešenje inicirano žalbom, u njegovom obrazloženju moraju biti saopšteni rezultati do kojih je drugostepeni organ došao ispitujući sve navode žalbe, što tuženi nije učinio, to je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca. Sa navedenih razloga, Upravni sud je, primenom odredaba čl. 40. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu pobijane presude.
Prema odredbi člana 149. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, br. 62/2014, 6/2016 (drugi zakon)), ministarstvo rešenjem odlučuje o postojanju povrede i određivanju mere (stav 1); protiv rešenja donetog u postupku zaštite kolektivnog interesa može se pokrenuti upravni spor (stav 4).
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da se ne može prihvatiti ocena Upravnog suda da je osporeno rešenje doneto uz bitnu povredu pravila postupka iz odredbe člana 168. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/16). Ovo stoga što je tužba u konkretnom upravnom sporu podneta protiv rešenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, donetog u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača, protiv koga se, saglasno citiranoj odredbi člana 149. stav 4. Zakona o zaštiti potrošača, može pokrenuti upravni spor. Kako se u konkretnom slučaju radi o jednostepenom upravnom postupku, razlozi pobijane presude kojima se ukazuje da nisu ocenjeni navodi žalbe kontradiktorni su stanju spisa, jer žalba nije ni izjavljena. Stoga iz razloga datih u obrazloženju presude ne priozlazi kao pravilan zaključak da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, ovde protivne stranke, „VIP mobile“ d.o.o. Beograd.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je našao da je pobijanom presudom povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da najpre raspravi pitanje na koje mu je ukazano ovom presudom, a zatim da donese novu odluku o tužbi.
Vrhovni sud nije odlučivao o zahtevu protivne stranke za naknadu troškova, jer ovom presudom nije okončan postupak po tužbi, nego je zahtev uvažen, pobijana presuda Upravnog suda ukinuta i predmet vraćen Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, pa će se o troškovima postupka povodom pravnog leka odlučiti u konačnoj odluci na osnovu odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20), na čiju shodnu primenu upućuje član 74. Zakona o upravnim sporovima.
PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Mirela Kostadinović,s.r. Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
