.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 22/2023
12.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Dozet, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 28 U 2315/18 od 17.11.2022. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom odbrane Republike Srbije, u predmetu prestanka profesionalne vojne službe, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv naredbe Ministarstva odbrane Republike Srbije P.br. 1-557 od 30.10.2017. godine, kojom je tužiocu, pukovniku ... službe, sa danom 30.10.2017. godine, po sili zakona, prestala profesionalna vojna služba, zbog navršenih propisanih godina života i penzijskog staža. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnosilac zahteva navodi da je uslove za prestanak profesionalne vojne službe nesporno ispunio 24.04.2017. godine, kada je navršio 40 godina penzijskog staža, ali da mu je odlukom ministra odbrane P broj 9885-13/169 od 09.03.2017. godine, zbog potreba službe, a radi obezbeđenja izvršenja postavljenih zadataka, u skladu sa odredbom člana 110. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, produžena profesionalna vojna služba najduže do 24.04.2019. godine, pa pre proteka tog roka nije mogla da se donese naredba o prestanku profesionalne vojne službe. Smatra da se drugačijim postupanjem grubo krši načelo pravne sigurnosti. Ukazuje i da se potrebe službe, u međuvremenu, nisu promenile, posebno imajući u vidu da tužilac nije predao dužnost drugom licu koje je postavljeno na mesto vojnog ..., već da je to mesto ostalo upražnjeno, a dužnost je predao svom zameniku. Ističe i da obrazloženje osporene naredbe ne sadrži razloge zbog kojih je tuženi organ odstupio od rešenja koja je ranije doneo u istoj upravnoj stvari, niti organ navodi razloge kojima se rukovodio pri odlučivanju i u kojim granicama je i sa kojim ciljem primenio ovlašćenje da ponovo odlučuje po slobodnoj oceni. Ukazuje na povredu pravila postupka iz člana 102. stav 1, člana 103. stav 1, kao i člana 9. i člana 106. stav 5. u vezi sa članom 11. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i 141. stav 4. istog zakona. Smatra da je povodom pokrenutog postupka za prestanak profesionalne vojne službe, ministar odbrane lično, a ne načelnik Uprave za kadrove, bio dužan da sa njim obavi službeni razgovor i omogući mu da se izjasni o svim činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Na navedeno je ukazivao i u tužbi, ali Upravni sud ove navode nije uopšte obrazlagao, niti je održao javnu raspravu, iako postoje činjenice i okolnosti koje je trebalo utvrditi neposrednim saslušanjem stranaka. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu ukine ili preinači. Troškove je tražio.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud zahtev odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude pravilna je, po oceni suda, odluka sadržana u dispozitivu osporene naredbe, budući da je nesporno utvrđeno da je tužilac navršio više od 40 godina penzijskog staža i napunio 60 godina života, te da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 110. stav 1. tačka 9) podtačka (2) Zakona o Vojsci Srbije da mu profesionalna vojna služba prestane po sili zakona.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Ovo stoga, jer iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac dana 24.04.2017. godine imao navršenih više od 40 godina penzijskog staža i da je navršio 60 godina života, pa mu je pravilno, u skladu sa članom 110. stav 1. tačka 9) podtačka (2) Zakona o Vojsci, utvrđen prestanak profesionalne službe u Vojsci Srbije po sili zakona.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano je pozivanje podnosioca na Odluku ministra odbrane od 09.03.2017. godine, budući da je tom odlukom, kako to pravilno zaključuje i Upravni sud, tužiocu služba u Vojsci Srbije nije produžena do tačno određenog datuma, već, u skladu sa odredbom člana 110. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, najduže do dve godine, zbog čega nije bilo smetnji da mu služba prestane i pre isteka tog roka, dana 30.10.2017. godine.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud nije učinio povredu pravila postupanja iz člana 33. stav 1. Zakona o upravnim sporovima donoseći pobijanu presudu bez održavanja javne rasprave, dajući pravno valjane i dovoljne razloge pozivajući se na odredbu člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, kojom je propisano da sud rešava bez održavanja usmene rasprave ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja. Samim tim neosnovani su i navodi zahteva da je pobijana presuda doneta uz povredu odredbe člana 33. Zakona o upravnim sporovima.
Sud je imao u vidu i ostale navode zahteva, koji su isticani i u tužbi, kojima se ukazuje da su u postupku donošenja osporene naredbe učinjene povrede pravila postupka iz člana 102. stav 1, člana 103. stav 1, kao i člana 9. i člana 106. stav 5. u vezi sa članom 11. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, te povredu odredbe člana 141. stav 4. istog zakona, te nalazi da su isti neosnovani sa razloga detaljno navedenih u obrazloženju pobijane presude.
Sa iznetih razloga, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.
Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Mirela Kostadinović,s.r. Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
