Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 193. KZ, zbog toga što su zlostavljali i prinudili na prosjačenje maloletnu decu, a da se u daljem opisu izvršenih radnji u izreci presude navodi da su iste preduzete time što su maloletna deca napuštena i o njima nije vođeno računa, koje okolnosti predstavljaju obeležja osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 193. KZ. Na opisan način, sud je, prema stavu odbrane, povredio krivični zakon, jer delo navedeno u izreci presude nije krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim, već se radi o osnovnom obliku tog krivičnog dela, za koje se gonjenje ne može preduzeti usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude u odnosu na oboje okrivljenih proizlazi da su isti oglašeni krivim zbog zlostavljanja i prinuđavanja na prosjačenje maloletnih oštećenih VV, GG i DD i to okrivljena AA, kao roditelj, a okrivljeni BB kao ujak navedenih maloletnih lica, na način bliže opredeljen u činjeničnom opisu dela u izreci presude, pri čemu su okrivljeni bili uračunljivi, svesni svojih dela, hteli njihovo izvršenje i svesni da su njihova dela zabranjena.

Odredbom člana 193. stav 2. Krivičnog zakonika, propisano je da će se roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj, kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da se u radnjama okrivljene AA stiču zakonska obeležja tri krivična dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnih lica iz člana 193. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a u radnjama okrivljenog BB tri krivična dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 2. KZ i to kako objektivna obeležja, koja se tiču radnje izvršenja koja se sastoji u zlostavljanju i prinuđavanju na prosjačenje tri maloletna lica, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenih, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Sledstveno iznetom, sud je navedenom pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenih pravilno primenio zakon u pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

S obzirom na izneto, ne radi se o osnovnom obliku krivičnog dela napuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 1. KZ, a kako to branilac neosnovano ukazuje, već o krivičnom delu iz stava 2. tog člana, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina. Imajući u vidu vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela (okrivljena AA – u vremenskom periodu od 01.01.2015. do 25.03.2015. godine, a okrivljeni BB u vremenskom periodu od 25.03.2015. godine do 14.09.2015. godine), te kaznu propisanu odredbom člana 193. stav 2.KZ, to u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu odredbi člana 103. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih neosnovano ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da se upoređivanjem izreke presude i optužnog akta utvrđuje da je sud kumulativnim navođenjem radnji osnovnog i težeg oblika krivičnog dela iz člana 193. KZ prekoračio optužbu povećanjem stepena kriminalne aktivnosti za koju su okrivljeni oglašeni krivim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je sud činjenični opis dela uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza, koji su izvedeni na glavnom pretresu, tako što je iz istog izostavio određeni vremenski period i radnje okrivljenih preduzete u okviru tog perioda, pri čemu su radnje zlostavljanja i prinuđavanja na prosjačenje maloletnih lica ostale neizmenjene u odnosu na optužni akt.

Navedenom izmenom, po stavu ovog suda, nije uvećana količina kriminalne delatnosti na štetu okrivljenih, tako da pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, niti subjektivni identitet optužbe i presude, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni, kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić