.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11919/2022
05.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., vlasnika samostalne autoprevozničke radnje „VV“ BB PR ..., čiji je punomoćnik Predrag Tošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 859/21 od 08.12.2021. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Smederevu Gž 859/21 od 08.12.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Smederevu Gž 859/21 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 358/18 od 31.05.2019. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi rešenje Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 1591/13 od 29.05.2013. godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga za preuzeto mleko isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 119.766,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2019. godine do isplate.
Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 859/21 od 08.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, a ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke u kome je održano na snazi rešenje Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 1591/13 od 29.05.2013. godine, te preinačena u stavu drugom izreke u delu kojim je odlučeno o sporednom potraživanju – kamati, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos od 119.766,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze, a pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revident revizijom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi ocenu dokaza, a to nije razlog zbog koga se može izjaviti posebna revizija.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi duga tužilac je podneo 29.04.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 104.136,25 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
