Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenog Miloša Basare, advokat Miloš Mršović i advokat Petar Ognjanović, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje ili da u celini ili delimično preinači pobijane presude, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog Miloša Basare u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba na taj način što je prvostepeni sud prihvatio kao dokaz odbranu okrivljenog AA, koji kaže da je u poslednje vreme kupovao drogu isključivo od okrivljenog Miloša Basare.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Pri tome, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 607/20 od 13.04.2021. godine, izmenjenom dana 27.10.2021. godine, okrivljenom Milošu Basari stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je i osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 107/22 od 02.11.2022. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 21/23 od 06.02.2023. godine.

Dakle, u konkretnom slučaju, nije došlo do prekoračenja optužbe pravnosnažnom presudom, s obzirom na to da se presuda odnosi na lice koje je optuženo i na krivično delo koje je predmet optužbe, pri čemu izrekom presude okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju (kriminalnu količinu) od one za koju je optužen, s obzirom da je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, te stoga, nije povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog.

Pri tome, navodi zahteva branilaca okrivljenog kojima polemišu sa ocenom odbrane okrivljenog AA, iznetom u obrazloženju prvostepene presude, ne mogu uticati na prekoračenje optužbe u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer se prekoračenje optužbe u smislu navedene zakonske odredbe odnosi na činjenični opis dela naveden u izreci presude, a ne na obrazloženje dato u presudi.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Basare u ovom delu odbio kao neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se pravnosnažna presuda zasniva na nelogičnoj, neživotnoj i neistinitoj odbrani okrivljenog AA, koja je u suprotnosti sa izvedenim dokazima – ostvarenom telefonskom komunikacijom na dan 02.12.2020. godine, zbog čega je odbrana predlagala da se pravnosnažno osuđeni AA ispita u svojstvu svedoka, koji predlog je sud odbio i kao dokaz koristio iskaz AA koji je dao kao okrivljeni, kada po zakonu može da govori i neistinu.

Po oceni ovoga suda, branioci okrivljenog, iako formalno ističu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iznetim navodima zahteva, neukazuju da je iskaz okrivljenog AA sam po sebi ili po načinu pribavljanja nezakonit, već iznose sopstvenu ocenu ovog dokaza, čime suštinski osporavaju njegovu ocenu od strane suda i na taj način ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branilaca okrivljenog Miloša Basare, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić