.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 49/2023
10.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u predmetu po tužbi tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Bojić, advokat u ..., protiv tuženog Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući po zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 10. februara 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje po žalbi tužilaca protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2P 5699/18 od 11.02.2021. godine, nadležan je Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2P 5699/18 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se obaveže tuženi Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd da tužilji BB iz ... na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime umanjenja ŽA iznos od 20.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od dana presuđenja, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ... kojim je tražila da se obaveže tuženi Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos 120.000,00 dinara, za zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.
Protiv navedene presude tužioci su izjavili žalbu Višem sudu u Beogradu.
Rešenjem Gž 17794/22 od 15.09.2022. godine Viši sud u Beogradu se oglasio nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužilaca i predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu kao nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost za postupanje po žalbi tužilaca, pa su spisi predmeta dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti primenom odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje po izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude nadležan Viši sud u Beogradu.
Prema stanju u spisima, tužioci su dana 27.6.2018. godine podneli tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog, a konačno opredeljenim tužbenim zahtevom tražili su da se obaveže tuženi da na ime naknade nematerijalne štete tužiocu AA isplati iznos od 130.000,00 dinara, a BB ukupan iznos od 290.000,00 dinara, o kojim zahtevima je odlučeno prvostepenom presudom.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3 Zakona o uređenju sudova propisano je da Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, između ostalog, i na presude u sporovima male vrednosti.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužioci su podneli tužbu za istovrsnim zahtevima za isplatu naknade nematerijalne štete, proistekle iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Međutim, tužioci nisu u pravnoj zajednici, niti se spor između njih mora rešiti na jednak način, te stoga predstavljaju samostalne stranke čiji se zahtevi ne kumuliraju, zbog čega se i vrednost spora utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, a ne njihovim sabiranjem kao što to čini Viši sud u Beogradu.
Imajući u vidu da vrednost zahteva tužioca AA iznosi 130.000,00 dinara, a BB 290.000,00 dinara, to se vrednost pojedinačnih zahteva kreće u okviru raspona do 3.000,00 evra za sporove male vrednosti, propisanog odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Sledom rečenog, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3 Zakona o uređenju sudova, za postupanje po žalbi tužilaca protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5699/18 od 11.02.2021. godine, nadležan je Viši sud u Beogradu, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupu, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
