.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5172/2023
21.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca ''Transport AA'' doo Donja ..., čiji je punomoćnik Zoran Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., selo ... i AD za osiguranje ''Generali osiguranje Srbija'', Beograd, čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4725/19 od 24.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4725/19 od 24.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4725/19 od 24.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 788/18 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle dobiti za period od 19.09.2013. godine do 26.11.2013. godine solidarno isplate 2.785.343,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da troškovi postupka tužioca iznose 23.428,00 dinara. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da troškovi postupka tuženog BB iznose 8.821,00 dinar, a tuženog AD za osiguranje ''Generali osiguranje Srbija'' iznose 431.264,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom AD za osiguranje ''Generali osiguranje Srbija'' na ime troškova postupka isplati 407.839,00 dinara sa zakonskom zateznom kamamtom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4725/19 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda ukinuta je stavu drugom, trećem i četrvtom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izmakle dobiti, tako što je isti odbijen, u činjenično-pravnoj situaciji da se tužilac bavi transportom robe, da usled oštećenja prouzrokovanih saobraćajnom nezgodom koju je skrivio tuženi BB nije mogao da koristi svoje vučno vozilo osigurano kod tuženog ''Generali osiguranje Srbija'', da je isto bilo na popravci u periodu od 19.09.2013. godine do 26.11.2013. godine, ali da tužilac nije dokazao da u tom periodu zbog oštećenja vozila nije izvršavao svoje ugovorne obaveze u pogledu transporta robe, da je došlo do raskida ugovora usled neizvršenja obaveza ili da zbog nedostatka kapaciteta nije prihvatao nove ponude naručilaca prevoza, na osnovu čega je zaključeno da tužilac nije pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi i odlučeno s pozivom na član 189. Zakona o obligacionim odnosima.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. U parnicama radi naknade ove vrste štete, primena materijalnog prava je uslovljena utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može osporavati u postupku po reviziji. Pre svega, zahteva se da tužilac dokaže da je štetnikovom radnjom ili propuštanjem došlo do sprečavanja povećanja imovine oštećenog koja bi, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, nastala u budućnosti da nije nastupio štetni događaj. U protivnom, nema osnova traženju naknade štete. Tako je u ovom slučaju odlučeno u skladu sa sudskom praksom po navedenom pravnom institutu, a nema potrebe za razmatranjem drugih pravnih pitanja.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 17.04.2015. godine, a vrednost spora je 2.785.343,20 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
