Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ni novo tu mečenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete koju je tužilac pretrpeo jer mu je, na osnovu odluke o uvođenju samodoprinosa za područje mesne zajednice Bački Petrovac od 05.01.2010. godine („Službeni list Opštine Bački Petrovac“ broj 1/10), za koju je, odlukom Ustavnog suda broj UO-94/2011 od 24.10.2013. godine, utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, obustavljen deo zarade u periodu o marta 2010. godine do aprila 2013. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen ne odstupa od pravnog shvatanja utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021. godine, o načinu otklanjanja štetnih posledica pojedinačnog akta nastalih primenom kasiranog neustavnog ili nezakonitog opšteg akta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 28.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 25.513,92 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da je ovo spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da se radi o sporu male vrednosti u kom revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, pa je revizija tužioca nedozvoljena.

Pri oceni o dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda međutim, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je pravo na reviziju isključeno u sporovima male vrednosti, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić