Rev 19100/2022 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 19100/2022
08.02.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca JP "Srbijagas" Novi Sad, koga zastupa punomoćnik Slaven Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Živković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2693/20 od 21.12.2021. godine, u sednici održanoj 08.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2693/20 od 21.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2693/20 od 21.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 4209/18 od 22.01.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 4209/18 od 02.11.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Smiljane Zubanović iz ... I.Ivk ../2018 od 10.05.2018. godine u delu u kome je određeno izvršenje i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime duga iznos od 363,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2018. godine do isplate i iznos od 25,05 dinara na ime obračunate zatezne kamate na iznos glavnog duga od dana dospeća do dana obračuna 31.12.2017. godine, dok je u preostalom delu do ukupno potraživanog iznosa duga od 1.633.221,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja, ukinuto rešenje o izvršenju i odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 118.737,00 dinara, dok je odluka o troškovima postupka sadržana u rešenju o izvršenju ukinuta.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2693/20 od 21.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu kojim je ukinuto rešenje o izvršenju i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko iznosa od 363,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2018. godine do isplate i iznosa od 25,05 dinara na ime obračunate zatezne kamate na iznos glavnog duga od dana dospeća do dana obračuna 31.12.2017. godine do ukupno potraživanog iznosa od 1.633.221,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da potraživanje tužioca prema tuženom nije zastarelo samo za period od godinu dana pre podnošenja inicijalnog akta - predloga za izvršenje na osnovu računa kao verodostojne isprave, a prema članu 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionom odnosima koji se u konkretnom slučaju primenjuje jer se radi o potraživanju naknade za isporučeni prirodni gas koje je izvršeno za potrebe domaćinstva tuženog, a ne za potrebe poslovnog prostora, u situaciji kada je utvrđeno da nije raskinut ugovor zaključen između parničnih stranaka kojim je ugovorena isporuka prirodnog gasa za potrebe domaćinstva. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužilac uz reviziju nije dostavio suprotne sudske odluke iz kojih bi proizilazilo da je na drugačiji način odlučivano o prigovoru zastarelosti potraživanja u istoj činjenično-pravnoj situaciji, dok se dostavljene odluke ne mogu upodobiti konkretnom slučaju kada je utvrđeno da tužilac kao isporučilac gasa nije postupio po pisanom zahtevu tuženog kojim ga je obavestio da je došlo do promene korisnika kojem se gas isporučuje i tražio promenu imena korisnika.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je, između ostalog, da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

Tužilac, kao izvršni poverilac, podneo je sudu 04.05.2018. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv tuženog kao izvršnog dužnika. Vrednost predmeta spora iznosi 1.633.221,24 dinara, koliko je potraživanje tužioca na ime glavnog duga.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić