Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2024/22 od 01.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 419/20 od 28.12.2021. godine u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je naknada nematerijalne štete zbog povrede na radu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili na osnovu činjenica utvrđeni izvedenim dokazima i njihovom ocenom, primenom čl. 164. Zakona o radu i čl. 200. Zakona o obligacionim odnosima. Navodi revidenta usmereni su na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza u konkretnom slučaju. U reviziji se ne navodi pravno pitanje koje je od opšteg interesa ili je u interesu ravnopravnosti građana, a takvo pitanje po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom sporu ne postoji. Uz reviziju nisu priložene presude donete u istim činjenično- pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdavale potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi pobijanja drugostepene presude ne nameću potrebu odlučivanja ni radi novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.05.2020. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.200.000,00 dinara.

S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić