Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prema okrivljenoj AA rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Bečeju Kt 12/18 (Kti 1/20) od 25.06.2021. godine obustavljena istraga zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, jer nema dovoljno dokaza za optuženje i da je zajednički izabrani branilac okrivljene AA i okrivljenog BB, u odnosu na koga je krivični postupak u toku advokat Ivan Jelovac podneo troškovnik u odnosu na okrivljenu AA u ukupnom iznosu od 339.720,00 dinara.

Odlučujući o navedenom zahtevu, Osnovni javni tužilac u Bečeju je pobijanim prvostepenim rešenjem, na ime nagrade branioca za odbranu okrivljene AA dosudio troškove u iznosu od 169.860,00 dinara, sa obrazloženjem da je taj iznos dosuđen na ime priznatih troškova nagrade braniocu za pristup na saslušanje okrivljene i svedoka, na ime uvida i fotokopiranja spisa, na ime troškova prevoza i dolaska u OJT, na ime odsustva iz kancelarije, te da branilac ima pravo na iznos od 169.860,00 dinara na ime zastupanja okrivljene AA, dok je za preostali iznos zahtev odbijen. Osnovni sud u Bečeju je rešenjem Kppr 39/2023 odbio žalbu branioca okrivljene izjavljenu protiv prvostepenog rešenja sa obrazloženjem da je OJT u Bečeju pravilno utvrdio troškove branioca okrivljene, imajući u vidu da je za procesne radnje u kojima su se ispitivali navodi koji se odnose na oba okrivljena, priznao iznos od 100% iznosa koji je predviđen advokatskom tarifom, uz uvećanje od 50%, pa je onda tako dobijeni iznos podelio na polovinu (dva osumnjičena) i na taj način dobio iznos od 75% od iznosa traženog postavljenim troškovnikom.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljene AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima, pogrešnom primenom Tarifnog broja 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i umanjenjem bez osnova, za 25% naknade troškova postupka okrivljene AA, koji se odnose na nagradu branioca za odbranu ove okrivljene, povređen krivični zakon i učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP postoji ako je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakonske odredbe, kao i ako je pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Kada je reč o nagradi branioca kojeg je okrivljeni sam izabrao i punomoćjem ovlastio (član 75. ZKP), visina troškova okrivljenog po tom osnovu, shodno odredbi člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi, određuje se prema tarifi koju donosi Advokatska komora Srbije.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012) važećom u vreme donošenja pobijanih rešenja, i to tarifnim brojem 7., u stavu 1. propisano je da kada advokat brani više okrivljenih, nagrada mu se po ovom osnovu dodatno uvećava za svaku radnju koju preduzima za po 50% za drugog i svakog narednog okrivljenog, dok je stavom 2. propisano da u slučaju iz stava 1. ovog tarifnog broja uvećan iznos nagrade se obračunava u odnosu na svaku procesnu radnju ponaosob tako što se nagrada za odbranu jednog okrivljenog uvećava procentom koji odgovara broju okrivljenih koje advokat brani u trenutku kada se procesna radnja preduzima.

Kako nijednom odredbom navedene Tarife, niti drugim propisom nije predviđena mogućnost da nagrada izabranog branioca, u slučaju odbrane više okrivljenih, bude umanjena u nekom određenom procentu u zavisnosti od ishoda krivičnog postupka u odnosu na pojedinog okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, pobijanim rešenjima, paušalnim umanjenjem nagrade izabranog branioca okrivljene AA, u odnosu na koju je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Bečeju Kt 12/18 (Kti 1/20) od 25.06.2021. godine obustavljena istraga zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje nema osnova u odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na čiju primenu se pozivaju nižestepeni sudovi, povređen je zakon u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom javnom tužiocu u Bečeju na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, organ postupka će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i, s tim u vezi, utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, te doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ostalim navodima zahteva, kojima se osporava način obračuna iznosa započetog sata i visina iznosa koji su dosuđeni pravnosnažnim rešenjem suštinski se osporavaju činjenični zaključci suda, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, i ističe se i povreda člana 262. stav 3. ZKP u vezi sa članom 21. stav 4. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić