Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 1590/2022 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Nišu P 6768/2020 od 31.01.2022. godine u stavovima prvom i trećem izreke u odnosu na tuženu AIK Banku, A. D. Beograd i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tom tuženom utvrdi da je nedopustivo izvršenje u predmetu Osnovnog suda u Nišu II 7117/2017 i u predmetu javnog izvršitelja dr Žarka Dimitrijevića iz ... II 1577/2017, radi namirenja potraživanja ovog tuženog, kao izvršnog poverioca, prema izvršnom dužniku BB (ranije ...) iz ..., na nepokretnostima i to: porodičnoj stambenoj zgradi spratnosti PR1 ukupne površine 56 kvm, označenoj kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju koji se nalazi u ulici ... broj .., na k.p. br. .. sa udelom 1/1, sa pravom korišćenja zemljišta pod zgradom sa udelom od 254/404 upisanoj u ln. br. .. K.O. Niš – Bubanj, pomoćnoj zgradi, spratnosti PR1 ukupne površine 21 kvm, označenoj kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, koja se nalazi na k.p.br. ... sa obimom udela 1/1, sa pravom korišćenja zemljišta pod zgradom sa obimom udela 75/404, sve upisano u list nepokretnosti .. K.O. Niš – Bubanj, ostalim zgradama spratnosti PR1 ukupne površine 14 kvm, označene kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju koji se nalazi u ulici ... na k.p.br. .., sa obimom udela 1/1, sa pravom korišćenja zemljišta pod zgradom, sa obimom udela 75/404, sve upisano u list nepokretnosti .. K.O. Niš – Bubanj, a na kojima je stavljena zabeležja zaključka javnog izvršitelja dr Žarka Dimitrijevića iz ... II 1577/2017 od 28.08.2017. godine i rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu II 7117/2017 od 16.08.2017. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi troškove parničnog postupka tuženoj AIK Banci, A.D. Beograd, u ukupnom iznosu od 242.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke ukinuta je ista presuda u stavu prvom izreke u odnosu na tuženu BB iz ... i u tom delu je tužba odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena „AIK Banka“ A.D. Beograd, je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nepravilnom primenom odredbe člana 194. stav 1. istog Zakona, kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca u odnosu na tuženu BB iz ..., a tužilac osnovano na tu povredu postupka u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Nišu II 7117/2017 od 16.08.2017. godine, određeno je izvršenje na predlog izvršnog poverioca „AIK Banak“ A.D. Beograd, prema izvršnom dužniku BB, na osnovu izvršne isprave – presude istog suda P 6074/12 od 17.03.2017. godine. Na osnovu rešenja o izvršenju, Zaključkom javnog izvršitelja dr Žarka Dimitrijevića iz ... II 1577/2017 od 28.08.2017. godine, određeno je izvršenje na nepokretnostima koje su predmet ove parnice, pa je upisana zabeležba izvršenja. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Niš broj 952-02-13-304/2018 od 31.08.2018. godine, odbijen je zahtev AA iz ..., za upis na nepokretnosti kp. br. .. upisane u ln. br. .. K.O. Niš – Bubanj, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je uvidom u G list ln. br. .. K.O. Niš – Bubanj na kp. br. .. K.O. Niš – Bubanj i na objektima broj 1, broj 2, i broj 3 na kp. br. .. K.O. Niš – Bubanj, utvrđeno da je 27.09.2017. godine upisana zabeležba Zaključka javnog izvršitelja dr Žarka Dimitrijevića iz ... II 1577/2017 od 28.08.2017. godine, kojom je određeno sprovođenje izvršenja na nepokretnostima solidarnog izvršnog dužnika BB (rođene ...) iz ... i VV iz ..., u korist poverioca AIK Banka, A.D. Beograd.Tužilac je u tom izvršnom postupku izjavio prigovor trećeg lica tvrdeći da je postao vlasnik nepokretnosti koje su predmet postupka izvršenja na osnovu ugovora o poklonu koji je, u svojstvu poklonoprimca, zaključio sa svojom majkom, izvršnim dužnikom BB, u svojstvu poklonodavca, 25.06.2012. godine, a taj ugovor overen je kod Osnovnog suda u Nišu pod brojem Ov 3.br. 1922/2012. Prigovor je odbijen rešenjem javnog izvršitelja, pa je tužilac podneo ovu tužbu radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja. Nakon zaključenja ugovora o poklonu tužilac nije upisao pravo svojine u katastru nepokretnosti, pa je na predmetnim nepokretnostima vlasnica i dalje njegova majka na osnovu čega je i određeno izvršenje na njima. Veštačenjem od strane sudskog veštaka građevinske struke je utvrđeno da predmetna porodična stambena zgrada broj 1 se nalazi u veoma lošem stanju usled dugogodišnjeg investicionog neodržavanja i da je njena tržišna vrednost 1.792.000,00 dinara, dok objekat broj 2 ne postoji, a objekat broj 3, garaža, je takođe u lošem stanju i procenjena je na iznos od 129.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnim nepokretnostima i da, bez obzira što je vanknjižni vlasnik, uživa pravnu zaštitu koja pripada vlasniku u odnosu na treća lica imajući u vidu da je na strani tužene BB, u trenutku zaključenja ugovora o poklonu postojala namera darežljivosti, jer se, nakon zaključenja ugovora, odselila u ... . Pri odlučivanju, prvostepeni sud je imao u vidu da je predmetni ugovor o poklonu zaključen 25.06.2012. godine, a da je presuda Osnovnog suda u Nišu kojom je tužena BB, kao solidarni dužnik obavezana da AIK Banci isplati iznos od 696.433,82 dinara, doneta 17.03.2017. godine, a postala izvršna i pravnosnažna 26.05.2017. godine, te da u trenutku zaključenja ugovora poklonodavac nije mogla da zna kakva će biti odluka suda, odnosno kakav će biti konačan ishod parnice.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da tužilac pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima nije stekao na osnovu odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, imajući u vidu da je izostao upis u javne knjige – katastar nepokretnosti, a da je iz nespornih činjenica prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da je na strani tužene BB motiv zaključenja ugovora bilo darivanje sinu usled odlaska u inostranstvo. Po mišljenju drugostepenog suda, takav zaključak je nepravilan jer u okolnostima kada je tužena BB u trenutku zaključenja tog ugovora nesumnjivo znala da ima neizmireno dugovanje prema „AIK Banci“ A.D. Beograd i da ova banka ima nameru da isto naplati, što je manifestovala podnošenjem tužbe, namera darivanja nije mogla imati svoj osnov u dobročinstvu, odnosno želji da se pruži materijalna potpora sinu, kao najbližem srodniku, već u želji da se izbegne odgovornost za dugovanje. Takođe, drugostepeni sud zaključuje da tokom postupka tužilac nije, shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, pružio dokaze da tužena BB, kao izvršni dužnik, poseduje drugu imovinu iz koje bi se moglo namiriti potraživanje iz izvršne isprave, kao ni dokaze da je dug eventualno dobrovoljno plaćen. Takođe, po mišljenju drugostepenog suda, neosnovanost tužbenog zahteva proizlazi i iz činjenice da tužilac ne živi u navedenoj nepokretnosti pošto se njegovo prebivalište, označeno u tužbi, razlikuje od adrese predmetne nepokretnosti, kao i da je, prema nalazu veštaka građevinske struke, ista u lošem stanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a tužilac osnovano na to u reviziji ukazuje.

Prigovor trećeg lica propisan je odredbom člana 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2016 ... 54/2019), tako što treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U konkretnom slučaju, tužena „AIK Banka“ je Osnovnom sudu u Nišu podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne izvršne presude Osnovnog suda u Nišu P 6074/12 od 17.03.2017. godine, protiv izvršnih dužnika BB (rođene ...) iz ..., sa boravištem u ... i VV iz ..., radi prinudne naplate duga od 696.433,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2012. godine i troškova parničnog postupka od 197.028,00 dinara, dok je ugovor o poklonu nepokretnosti na osnovu koga tužilac tvrdi da je stekao pravo vlasništva na nepokretnostima koje su predmet izvršenja, zaključen 25.06.2012. godine. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice, „AIK Banka“ je Osnovnom sudu u Nišu podnela 30.03.2012. godine protiv izvršnih dužnika BB i VV, koje su pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 6074/12 od 17.03.2017. godine obavezane da banci isplate na ime duga iznos od 696.433,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2012. godine i da joj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 197.028,00 dinara. Nije utvrđeno kada je tuženoj BB dostavljen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice od 30.03.2012. godine, imajući u vidu njeno preseljenje u ..., pa s tim u vezi nije utvrđeno ni da li je ona znala, u vreme kada je zaključila ugovor o poklonu sa tužiocem (25.06.2012. godine), za postojanje tog predloga. Dalje, nije utvrđeno da li su predmetne nepokretnosti nakon zaključenja ugovora o poklonu 25.06.2012. godine predate u državinu tužiocu, odnosno da li je taj ugovor izvršen.

Na osnovu odredbe člana 108. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pretpostavka za prigovor je postojanje nekog prava trećeg lica koja sprečava izvršenje, a to nije isključivo pravo svojine. Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije bliže definisao koja prava sprečavaju izvršenje, pa to mogu da budu kako stvarna, tako i obligaciona prava (pravo potraživanja). Poklonoprimac kome je nepokretnost predata u državinu, a još nije izvršio prenos svojine u javnoj knjizi (što je ovde slučaj), ovlašćen je na izlučnu tužbu kada je ta nepokretnost predmet izvršenja protiv poklonodavca, što je ovde slučaj. Pritom, pri oceni pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe protiv tužene BB, drugostepeni sud nije imao u vidu da ugovor o poklonu nepokretnosti od 25.06.2012. godine ne sadrži pristanak poklonodavca na uknjižbu poklonoprimca (clausula intabulanti), koji je neophodan za sticanje prava svojine poklonoprica na nepokretnostima koje su predmet ugovora o poklonu, na osnovu odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U situaciji kada treće lice poseduje valjan pravni osnov za prenos svojine i takozvanu svojinsku državinu nepokretnosti, pre sticanja prava založnog poverioca u izvršnom postupku, ne može se smatrati da je do prenosa prava svojine na treće lice došlo nakon upisa založnog prava izvršnog poverioca. Pri tom je nebitna činjenica to da li izvršni dužnik (BB) poseduje drugu imovinu iz koje bi moglo da se namiri potraživanje iz izvršne isprave jer ovo nije paulijanska tužba podneta na osnovu odredbe člana 280. Zakona o obligacionim odnosima, već tužba radi nedopustivosti izvršenja. Drugostepeni sud nije imao u vidu gore navedeno, pa nije utvrdio činjenice koje su od značaja za pravilnu primenu odredbe člana 108. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u vezi odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Iz izloženih razloga, pobijana presuda je ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi, kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužioca donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić