.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 793/2023
09.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Knežević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ iz Maglića, koju zastupa Elena Turanski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1988/22 od 11.05.2022. godine, u sednici održanoj 09.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1988/22 od 11.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj, u stavu drugom izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1988/22 od 11.05.2022. godine, u stavu drugom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1928/21 od 17.01.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 1928/21 od 12.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade, za period od aprila 2018. godine zaključno sa martom 2021. godine, isplati pojedinačne mesečne opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.632,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1988/22 od 11.05.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda, u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate za mart 2021. godine isplati iznos od 2.047,77 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.04.2021. godine, kao i u delu odluke o troškovima postupka i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene u preostalom delu i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav drugi izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i interesa ravnopravnosti građana.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime manje isplaćene plate zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate po osnovu rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom 24.05.2021. godine, tužilac je tražio naknadu štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate. Vrednost pobijanog dela potraživanja je 79.243,43 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
