Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 220/2022
15.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miro Delević, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko-bolničkog centra Priština sa sedištem u Gračanici, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1931/17 od 30.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1931/17 od 30.05.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1931/17 od 30.05.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Gračanici P1 251/13 od 03.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene zarade za period od 01.06.2012. godine do 31.03.2014. godine, isplati ukupan iznos od 2.069.512,96 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na osnovicu iznosa od 2.069.512,96 dinara. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1931/17 od 30.05.2017. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Gračanici P1 251/13 od 03.11.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, uslove za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Obrazloženje pobijane drugostepene presude ne odstupa od pravnih shvatanja izraženih u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, tužilji ne pripada pravo na isplatu zarade, primenom člana 104. stav 1. i člana 105. Zakona o radu, s obzirom da nije neprekidno radila počev od 01.06.2012. godine jer nije obavljala faktički rad kod tužene zdravstvene ustanove u svojstvu nastavnika i saradnika koji izvodi nastavu iz kliničkih predmeta, u smislu člana 73. st 3. i 4. Zakona o visokom obrazovanju. Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko – pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužilja je tužbu podnela 21.10.2013. godine radi isplate, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 2.069.512,96 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (2.069.512,96 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.