Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 8/2023
01.09.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, sudija Gordana Komnenić, određena Godišnjim rasporedom poslova u smislu odredbe člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015) u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Radica Kostadinović, advokat iz ...., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4g 22/23 od 15.06.2023. godine, bez ispitnog postupka, 01.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 22/23 od 15.06.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4g 22/23 od 15.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnova prigovor predlagača da se utvrdi da mu je u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 7006/21 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se odredi rok u kom će drugostepeni sud okončati postupak i da se odredi predlagaču primerena naknada od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Blagovremenom žalbom predlagač je pobijao to rešenje zbog pogrešne primene materijalnog prava. Troškove postupka je tražio opredeljeno.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredbe člana 16, 17. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/02...(''Službeni glasnik RS'', br. 65/95...55/14) i člana 386. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), na čiju primenu upućuje odredba člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je utvrdio da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke, Apelacioni sud u Beogradu je, proverom kroz svoj elektronski upisnik, utvrdio da je datum inicijalnog akta 22.11.2018. godine i da je prvostepena presuda P 5284/17 doneta 19.11.2019. godine. Protiv te presude predlagač je izjavio žalbu 31.12.2019. godine, o kojoj je Apelacioni sud u Beogradu odlučio rešenjem Gž 1408/20 od 11.03.2021. godine kojim je ukinuto prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Prvostepeni sud je novu presudu P 1534/20 doneo 15.09.2021. godine, protiv koje je predlagač izjavio žalbu, pa je Apelacionom sudu u Beogradu predmet dostavljen 28.12.2021. godine. Drugostepeni sud je 14.02.2022. godine, predmet vratio prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka pa je predmet ponovo dostavljen drugostepenom sudu 06.05.2022. godine, a odluka o žalbi tužioca nije doneta u vreme kada je predlagač podneo prigovor radi ubrzavanja postupka, 04.05.2023. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka odbio primenom odredbi članova 1. stav 2, 2. stav 1, 4. i 8. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nalazeći da je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u prigovoru, očigledno neosnovan pošto celokupni postupak, od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora traje četiri godine, pet meseci i 12 dana, što nije nerazumno dug period, imajući u vidu da se ne radi o hitnom predmetu.

Po oceni Vrhovnog suda, Apelacioni sud u Beogradu je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' – međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, ''Službeni glasnik RS''-međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva.