Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat Sreten Đorđević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da drugostepenu presudu preinači tako da okrivljenog na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku oslobodi od optužbe za izvršenje krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kao i da izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) u vezi sa članom 112. stav 3. tačka 1) i 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS), iako za ovo delo, po izričitoj zakonskoj odredbi, može biti odgovorno pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje je naložilo utovar ili vršilo utovar, te kako to u konkretnom slučaju nije okrivljeni učinio, isti ne može biti krivično odgovoran za delo koje mu je stavljeno na teret.

Odredbom člana 112. stav 3. ZOBS propisano je da teret na vozilu mora da bude smešten i obezbeđen tako da pri vožnji ostaje u položaju postavljenom prilikom utovara, tako da ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu (tačka 1.), i da ne pada i ne rasipa se sa vozila po putu, odnosno ne vuče se po putu (tačka 4.). Odredbom člana 112. stav 4. ZOBS propisano je da pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice, koje naloži vršenje utovara ili vrši utovar dužno je da prilikom utovara robe vodi računa o poštovanju odredbi ovog člana.

Imajući u vidu navedene odredbe i okolnosti pod kojima se predmetni događaj odigrao, pravilan je zaključak drugostepenog suda da citirana odredba ne isključuje odgovornost vozača. Stoji činjenica da se primenjena odredba blanketnog karaktera odnosi na pravno lice, preduzetnika odnosno fizičko lice koje naloži vršenje utovara ili vrši utovar, međutim i po nalaženju ovog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je ovu odredbu potrebno šire tumačiti, posebno imajući u vidu Pravilnik o načinu smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i označavanja. U pomenutom Pravilniku u članu 1. stav 1. između ostalog propisano je da pre utovara tereta u vozilo potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeđivanje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju, a teret mora biti obezbeđen tako da ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila, da oprema za obezbeđivanje tereta treba da odgovara uslovima na putu, tj. mora da bude u stanju da izdrži eventualna nagla kočenja, nagla skretanja da bi se izbegla prepreka na putu, loše puteve, loše vremenske uslove itd. Tokom prevoženja tereta potrebno je redovno proveravati da li je on obezbeđen, prvi put nakon nekoliko kilometara pređenog puta na mestu gde je bezbedno zaustavljanje, kao i posle svakog naglog kočenja ili druge vanredne situacije u vožnji, dakle radi se o obavezi vozača koja je izričito propisana Pravilnikom čije nepoštovanje od strane okrivljenog kao vozača je dovelo do ispadanja tereta tokom vožnje i nastanka saobraćajne nezgode.

Samim tim, imajući u vidu napred izneto, radnjama opisanim u izreci prvostepene presude okrivljeni je izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić