Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 602/2023
15.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Nemanjom Simićevićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA–advokata Gorana Pejića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.163/22 od 10.11.2022.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.73/23 od 01.03.2023.godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2023.godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA–advokata Gorana Pejića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.163/22 od 10.11.2022.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.73/23 od 01.03.2023.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.163/22 od 10.11.2022.godine, okrivljena AA je oglašena krivom da je izvršila krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora.
Istom presudom, okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 54.682,76 dinara, Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi iznos od 27.997,00 dinara, te da maloletnom oštećenom BB na ime troškova po osnovu zastupanja punomoćnika plati iznos od 75.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.73/23 od 01.03.2023.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.163/22 od 10.11.2022.godine potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA–advokat Goran Pejić, formalno označavajući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u izreci prvostepene presude nije opisana posledica, koja čini obeležje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ, što samu izreku presude čini nerazumljivom u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Branilac navedeno obrazlaže time da su odredbom člana 194. KZ predviđene alternativno postavljene posledice i to ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a nastupanje neke od njih predstavlja neophodan uslov za postojanje ovog krivičnog dela. Iako branilac u zahtevu navodi da je na ovaj način na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iz samog obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Odredbom člana 194. stav 1. KZ je propisano da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ je takozvana „posledična radnja izvršenja“, koja može biti različita ali se mora tumačiti u kontekstu radnji izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ-kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela je određena trajnim glagolom, te se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, iz kog razloga je za postojanje dela bez značaja što se u konkretnom slučaju radilo o jednokratnom postupanju okrivljenog.
U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.163/22 od 10.11.2022.godine je navedeno da je „okrivljena AA u uračunljivom stanju, pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, primenom nasilja ugrozila telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice- svog maloletnog sina BB, rođenog 2013.godine, sa kojim je živela u zajedničkom domaćinstvu, na taj način što je maloletnom oštećenom zadala četiri udarca varjačom po telu, kojom prilikom je maloletni oštećeni zadobio lake telesne povrede...pri čemu je bila svesna da je njeno delo zabranjeno“,
U izreci je navedeno i da je okrivljena bila svesna svoga dela i htela njegovo izvršenje i da je bila svesna da je njeno delo zabranjeno, kao i da je delo izvršila u stanju uračunljivosti.
S toga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kako objektivni, tako i subjektivni, za koje je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom, pa su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži posledicu krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.
Branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona 438.stav 1.začka 11) ZKP, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.
U ostalom delu zahteva branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što takođe ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.
Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Nemanja Simićević, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić