.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9759/2022
19.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, mlt. VV, čiji je zakonski zastupnik majka AA i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nađa Samac, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Garantni fond Beograd, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3422/21 od 12.01.2022. godine, u sednici održanoj 19.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3422/21 od 12.01.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3422/21 od 12.01.2022. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P broj 2703/17 od 26.01.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da im isplati ukupan iznos od 3.500.000,00 dinara i to: tužilji AA iznos od 900.000,00 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti supruga i iznos od 300.000,00 dinara na ime troškova sahrane, pomena i podušja i 15.000,00 dinara na ime veštačenja; tužilji BB iznos od 900.000,00 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti oca, tužilji VV iznos od 900.000,00 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti oca i tužiocu GG iznos od 900.000,00 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti oca, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe do isplate, kao neosnovan. ( stav 1. izreke ). Oslobođeni su tužioci obaveze plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari. (stav 2 izreke) . Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. ( stav 3 izreke).
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3422/21 od 12.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2703/2017 od 26.01.2021. godine u stavu prvom i trećem izreke. (stav 1. izreke). Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka. (stav 2. izreke)
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom presudom odbijen je zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da im isplati naknadu nematerijalne štete, a tužilji AA i naknadu materijalne štete, nastale povodom smrti pok. DD iz razloga što je potraživanje tužilaca zastarelo u smislu odredbe člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, a za štetu prouzrokovanu umišljajnim krivičnim delom ubistvo iz člana 47. KZ RS, ne odgovara tuženi, jer po propisima o obaveznom osiguranju u saobraćaju taj rizik nije morao biti pokriven obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužioci uz reviziju nisu dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Ne postoji potreba za novim tumačenjem odredbe člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, ukoliko je učinjeno krivično delo iz člana 201.stav 4. KZRS za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina („Službeni glasnik SRS“ 26/77...11/02 ), za koje delo je predviđen rok zastarelosti krivičnog gonjenja od deset godina propisan odredbom člana 95. Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“ 44/76...54/90 i „Službeni list SRJ“ br. 35/92...61/01), zbog čega je zastarelost potraživanja nastupila 3.11.2012. godine, jer je tužba podneta 17.05.2017. godine.
Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.05.2017. godine. Prvostepena presuda je od 26.01.2021. godine, drugostepena presuda od 12.01.2022. godine, a vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela je 1.215.000,00 dinara, odnosno 9.863,72 evra na dan podnošenja tužbe.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
