Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Maida Toković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, tako što će ukinuti navedene presude i spise predmeta vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Iako fomalno ne označava, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u izreci prvostepene presude nisu sadržani svi bitni elementi bića krivičnog dela iz člana 194. KZ, odnosno da u izreci nedostaje bitan element krivice propisan odredbom člana 25.KZ, koji se odnosi na svest o izvršenju dela. Branilac ističe da krivica okrivljenog mora obuhvatiti bitna obeležja krivičnog dela, odnosno pored uračunljivosti i svest o zabranjenosti dela i umišljaj koji, shodno odredbi člana 25. KZ, čine svest o radnjama i volja za izvršenjem upravo tih radnji i da se tim radnjama ostvari posledica krivičnog dela. Po oceni branioca, u konkretnom slučaju je izostala posledica krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja oštećene, s obzirom da u radnjama okrivljenog nema kontinuiteta, već je radnja izvršenja jednokratnog karaktera.

Branilac smatra da se u radnjama okrivljenog eventualno mogu ostvariti elementi krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. KZ, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ je propisano da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ je takozvana „posledična radnja izvršenja“, koja može biti različita ali se mora tumačiti u kontekstu radnji izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ-kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela je određena trajnim glagolom, te se, u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, iz kog razloga je za postojanje dela bez značaja što se u konkretnom slučaju radilo o jednokratnom postupanju okrivljenog.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.509/21 od 15.11.2022.godine je navedeno da je „okrivljeni AA u vremenskom periodu od jula pa do sredine septembra meseca 2020.godine, u svom porodičnom domaćinstvu u ..., u ulici ..., u stanju uračunljivosti, postupajući sa umišljajem, pri tom svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje hteo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, svoje supruge BB, tako što joj je nožem isekao ličnu garderobu“.

Imajući u vidu navedeno kao i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Donoseći odluku o krivici okrivljenog, prvostepeni i drugostepeni sud su imali u vidu kontekst nasilja vršenog od strane okrivljenog prema članu svoje porodice – supruzi, dok je ugrožavanje spokojstva i duševnog stanja člana svoje porodice-posledica događaja koji su se dogodili u vremenskom periodu od jula pa do sredine septembra meseca 2020.godine, a koji su opisani u izreci presude.

U izreci je navedeno i da je okrivljeni postupao sa umišljajem, da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i da je delo izvršio u stanju uračunljivosti.

S toga su u izreci prvnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, kako objektivni, tako i subjektivni, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži posledicu krivičnog dela i da se eventualno u radnjama okrivljenog mogu ostvariti elementi drugog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić