Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Milićević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439 tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi „pred potpuno izmenjenim većem i da na sednicu veća na osnovu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca okrivljenog“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Milićević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz na kojem se zasniva pre svega pobijana prvostepena presuda, branilac označava iskaz svedoka-oštećene BB, koji je pribavljen suprotno odredbi 300. stav 1. i 6. ZKP jer javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom i njegovom braniocu da prisustvuju njenom ispitivanju, a nije postojalo ni prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak za preduzimanje ove dokazne radnje. Iskaz svedoka-oštećene BB, koja je prema navodima zahteva u međuvremenu zasnovala vanbračnu zajednicu sa okrivljenim, nezakonit je i iz razloga što je sud u ponovnom postupku nije pozvao na glavni pretres, što je bio predlog odbrane, i poučio je o mogućnosti da bude oslobođena od dužnosti svedočenja, u smislu člana 94. ZKP. Prema mišljenju branioca, sud je bio u obavezi da svedoka-oštećenu tokom ponovnog postupka pozove na glavni pretres i pouči je o pravu iz člana 94. ZKP, a kako to nije učinio sud je usled povreda zakona iz člana 300. stav 1. i 6 ZKP i člana 94. ZKP, zapisnike o njenom ispitivanju morao izdvojiti iz spisa predmeta kao nezakonite dokaze.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da je javni tužilac dužan da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka i veštaka, dok je stavom 6. istog člana propisano da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odrebama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac ispitao svedoka-oštećenu BB dana 03.03.2021. godine, bez prethodnog upućivanja poziva okrivljenom i njegovom braniocu, što je suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Međutim, svedok-oštećena BB ispitana je i na glavnom pretresu od 21.06.2021. godine u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, kada je dala svoj iskaz i odgovarila na pitanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, čime je obezbeđena kontradiktornost u izvođenju dokaza i pravo na odbranu okrivljenog, pa je sud bio ovlašćen da njen iskaz ceni i koristi ga kao dokaz. Pri tome, pobijana prvostepena presuda se ne zasniva isključivo na iskazu svedoka-oštećene BB jer je sud njen iskaz prihvatio samo u delu koji je potvrđen drugim dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku-odbranom okrivljenog i nalazima i mišljenjima sudskih veštaka, čime je njen iskaz zakonit dokaz – po načinu pribavljanja i po sadržaju, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj i drugoj trajnoj zajednici života.

Brak, vanbračna zajednica i druga trajnija zajednica života, prema citiranoj zakonskoj odredbi, treba da postoje u vreme kada svedok daje iskaz.

Prema stanju u spisima, svedok-oštećena BB u vreme davanja iskaza pred javnim tužiocem-03.03.2021. godine i prvostepenim sudom-21.06.2021. godine, nije bila u vanbračnoj zajednici sa okrivljenim, pa samim tim nije imala svojstvo privilegovanog svedoka. Tokom ponovnog postupka, na glavnom pretresu od 05.10.2022. godine okrivljeni je dopunio svoje lične podatke navodima da je zasnovao vanbračnu zajednicu, bez davanja podataka o identitetu svog vanbračnog partnera. Na istom glavnom pretresu, branilac okrivljenog stavio je predlog da se ponovo ispita svedok- oštećena BB radi „detaljnijeg izjašnjavanja kako je došlo do povrede“, a sud je navedeni dokazni predlog odbio jer je oštećena već ispitana na predložene okolnosti.

Pravo suda da ceni celishodnost izvođenja svakog dokaza pojedinačno nije ograničeno pravom okrivljenog ili njegovog branioca da predlažu dokaze, pa odbijanje predloga odbrane da se ponovo ispita svedok-oštećena, po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva, ne predstavlja postupanje suprotno odredbi člana 94. ZKP.

O svemu navedenom izjasnio se i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog kojom je ukazivano na istu povredu zakona, pa je odbijajući žalbene navode kao neosnovane, na strani 3 u stavu trećem obrazloženja svoje presude, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da nije reč o privilegovanom svedoku i pravilno zaključio da iskaz svedoka-oštećene BB ne predstavlja nezakonit dokaz. Ove razloge Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Navedene povrede krivičnog zakona branilac obrazlaže analizirajući iskaz svedoka-oštećene i druge dokaze koje je sud izveo i cenio.

Na opisan način branilac okrivljenog osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dakle ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP zatim i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju u zahtevu i sam navodi, a u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Đorđa Milićevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić