Presudom Višeg suda u Subotici 6Kž.1 181/22 od 29.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, VV i BB, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Senti i presuda Osnovnog suda u Senti K 677/22 od 06.07.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- zajednički branilac okrivljenog AA i BB, advokat Jovan Miščević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe za dela koja su im stavljena na teret ili da pobijane presude ukine ili samo drugostepenu presudu, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, i

- branilac okrivljenog BB, advokat Nenad Mišćević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili ukine drugostepenu presudu i vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Nenada Mišćevića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kao i zahtev zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB, advokata Jovana Miščevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Jovana Miščevića nedozvoljen.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Jovan Miščević je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a koja se ogleda u činjenici da je sudija Žužana Đorđević odlučujući po predlogu Osnovnog javnog tužioca u Senti okrivljenima AA i BB odredila pritvor u trajanju od najduže 30 dana rešenjem K. 1051/21 od 01.10.2021. godine, a potom je kao sudija pojedinac donela prvostepenu presudu, kojom je okrivljene oglasila krivim za krivična dela koja su im stavljena na teret. Po navodima branioca, sudija je morao biti izuzet shodno članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, jer se utvrđenje postojanja osnovane sumnje kod sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, a osim toga ispunjeni su i razlozi za obavezno izuzeće u smislu člana 37. stav 2. ZKP, jer je sudija formirala predubeđenje prilikom odlučivanja o pritvoru protiv okrivljenih, a što narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije.

Po oceni Vrhovnog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Senti K 1051/21 od 01.10.2021. godine određen pritvor prema okrivljenom AA i okrivljenom BB, koji može trajati najduže 30 dana, odnosno do 28.10.2021. godine, a računa se od dana i časa kada su okrivljeni lišeni slobode i to od 29.09.2021. godine. Navedeno rešenje donela je sudija Žužana Đorđević po podnetom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Senti za određivanje pritvora KT 880/21 od 01.10.2021. godine, jer je na osnovu priložene dokumentacije sud našao da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Dakle, u konkretnom slučaju po predlogu Osnovnog javnog tužioca u Senti, sudija pojedinac doneo je rešenje o određivanju pritvora postupajući u skladu sa odredbom člana 498. stav 1. ZKP, shodno kojoj se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz čana 211. stav 1. tačka 1) do 3) ovog Zakonika. Samim tim što je nakon toga istom sudiji dodeljen u rad predmet i što je isti, kao sudija pojedinac vodio krivični postupak i okrivljenog oglasio krivim, takva njegova procesna uloga se ne može poistovetiti sa potvrđivanjem optužnice, jer osim donošenja spornog rešenja, na šta je bio ovlašćen u skladu sa odredbom člana 498. stav 1. ZKP, postupajući sudija nikakve druge radnje u ovom postupku nije preduzimao, te su ocenjeni kao neosnovani suprotni navodi da je u konkretnom slučaju morao biti izuzet prilikom donošenja prvostepene presude. Osim toga, u rešenju kojim je odredio pritvor okrivljenima sudija je ispitao samo postojanje osnovane sumnje potrebne za odlučivanje i određivanje pritvora, bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje, te se ne može reći da je sudija prilikom donošenja ovakvog rešenja formirao stav o krivici okrivljenih i na taj način doveo u sumnju svoju nepristrasnost prilikom donošenja prvostepene presude, stoga su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zajednički branilac okrivljenih, advokat Jovan Miščević, kao i branilac okrivljenog BB, advokat Nenad Mišćević, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazali su da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pogledu krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, budući da se ovim krivičnim delom ne štiti telesni integritet pojedinca, već javni red i mir i spokojstvo građana, u kom slučaju je morao biti javni red teže narušen, a spokojstvo građana značajnije ugroženo, što nije navedeno u izreci prvostepene presude, kao ni u optužnom aktu.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), propisano je da krivično delo nasilničko ponašanje čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.

U konkretnom slučaju, prvostepenom presudom okrivljeni su oglašeni krivima da su dana „25.09.2021. godine... sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela čije izvršenje su hteli, zlostavljanjem drugih, vršenjem nasilja prema drugima, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, u grupi, na taj način što su ispred ugostiteljskog objekta „...“ udarali rukama goste koji su na nakon fajronta još tu zadržali da bi popili piće, te su zadali više udaraca ĐĐ... pa su okrivljeni AA i okrivljeni VV zadali tri – četiri udarca pesnicama DD... pored toga okrivljeni su zadali udarce rukama EE i ŽŽ, a potom je okrivljeni AA uzeo u ruke jednu baštensku stolicu koju je podigao u vis i bacio je prema masi... pri čemu su bili svesni zabranjenosti svoga dela...“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude u pogledu ovog krivičnog dela sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja (vršenjem nasilja prema drugima, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem ) tako i one koje se odnose na posledicu (izazivanje uznemirenja kod većeg broja prisutnih ljudi i teže remećenje javnog reda i mira), kao i okolnosti koje se odnose na postojanje subjektivnih obeležja krivičnog dela (svesni radnje koje su preduzeli, htenje izvršenja i nastupanje zabranje posledice), zbog čega su suprotni navodi branilaca kojima se ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Samim tim ocenjeni su kao neosnovani i navodi branioca adv. Nenada Miščevića da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koju obrazlaže navodima da ne može u konkretnom sllučaju biti reči o dva krivična dela teška telesna povreda i nasilnično ponašanje s obzirom da je događaj trajao veoma kratko, da se desio na jednom jedinstvenom prostoru i između istih učesnika. Međutim, suprotno iznetim navodima u zahtevu, po oceni ovog suda, imajući u vidu da su ova dela izvršena prema različitim oštećenim licima, da je prema svim licima primenjena sila, da je više lica povređeno, te iako je u pitanju kratak vremenski period ne može se reći da je u pitanju jedno krivično delo, već je pravilno pobijanim presudama utvrđeno da su okrivljeni izvršili po jedno krivično delo teška telesna povreda u saizvršilaštvu i krivično delo nasilnično ponašanje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata Nenada Miščevića ukazuje se i da izreka presude u odnosu na krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ ne sadrži elemente koji bi formulisali krivično delo u saizvršilaštvu odnosno nisu navedeni subjektivni i objektivni elementi za postojanje saizvršilaštva.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

U izreci prvostepene presude stoji da su „..sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela čije su izvršenje hteli, drugog teško telesno povredili, na taj način što je najpre okrivljeni VV...počeo da provocira oštećenog GG...kada se oštećeni osvrnuo iza sebe, istog trenutka je zadobio najpre jedan udarac pesnicom od strane okrivljenog VV u predelu desne strane lica, a zatim je zadobio više udaraca pesnicama, naizmenično, od okrivljenog VV, okrivljenog AA i okrivljenog BB, u predelu čela, usled kojih udaraca je zadobio tešku telesnu povredu....“. Dakle, iz opisane radnje izvršenja krivičnog dela proizilazi da su okrivljeni bili zajedno u društvu, da su zajedno učestvovali u izvršenju krivičnog dela pored ostalog i naizmeničnim udaranjem oštećenog, a potom su zajedno i otišli iz lokala, čime je u svemu iscrpljen uslov iz člana 33. KZ „ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo..“, pa su suprotni navodi iz zahteva ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva branioca okrivljenih AA i BB, advokata Jovana Miščevića, ukazuje se da prvostepeni sud nije dao dovoljne, ni valjane razloge o krivici okrivljenih na koji način se suštinski ukazuje da je učinjena povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih, advokata Jovana Miščevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić