Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1924/2022
23.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Živkica Milićev, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ sa sedištem u Zrenjaninu, koju zastupa punomoćnik Jovan Stankov, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2970/21 od 01.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.02.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2970/21 od 01.03.2022. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 347/2020 od 13.07.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, poništeno je kao nezakonito rešenje direktora tužene Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ Zrenjanin, broj ...-.../... od 12.02.2020. godine kojim je tužiocu AA iz ... otkazan ugovor o radu, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 1.188.202,00 dinara, za period 12.02.2020. godine – 31.05.2021. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u izreci presude, te da na navedene iznose uplati na ime tužioca doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete u smislu člana 191. stav 7. Zakona o radu isplati iznos od 238.682,19 dinara, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad, odbačena je tužba tužioca u delu gde je tužilac tražio da bude vraćen na poslove .... Odeljenja ... i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 234.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2970/21 od 01.03.2022. godine, žalba tužene je usvojena i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 347/20 od 13.07.2021. godine preinačena i zahtev tužioca za poništaj kao nezakonitog rešenja direktora tužene broj ...-.../... od 12.02.2020. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 1.188.202,00 dinara, za period od 12.02.2020. godine do 31.05.2021. godine sa zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i da na dosuđene iznose uplati u korist tužioca doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete u smislu člana 191. stav 7. Zakona o radu isplati iznos od 238.682,19 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 234.500,00 dinara je odbijen, a žalba tužioca je odbijena i označena presuda u odbijajućem delu potvrđena; obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.500,00 dinara; obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 39.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na Odeljenju ... kao lekar specijalista ..., na neodređeno vreme. Rešenjem tužene od 12.02.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 15.03.2009. godine sa pripadajućim aneksima, a zbog povrede radne obaveze nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, i to zbog više učinjenih povreda radne obaveze predviđenih i ugovorom o radu, i to ako zaposleni neopravdano odbije obavljanje poslova, ako neblagovremeno, nesavesno, nemarno izvršava poslove, ako neopravdano zakasni na posao ili napušta posao pre isteka radnog vremena pet puta u toku meseca.
Tužilac je dana 29.01.2020. godine pre kraja radnog vremena napustio radno mesto, a da o tome prethodno nije obavestio nikog od pretpostavljenih. Takođe, istog dana, nije uneo u informacioni sistem operativni tok operacije koju je tog jutra izvršio, s tim što niko od ostalih lekara nije bio upoznat sa tim operativnim tokom, a to je učinio tek 03.02.2020. godine, pri čemu je praksa kod tužene da se odmah nakon izvršene operacije unesu podaci o njoj u informacioni sistem, a najkasnije do kraja radnog vremena. Podatke o navedenoj operaciji nije mogao da unese ni specijalizant, jer je tužilac sam operisao pacijenta, tako da niko od ostalih lekara nije bio upoznat sa operativnim tokom i niko osim tužioca nije bio u mogućnosti da unese podatke o operaciji u informacioni sistem. Dana 31.01.2020. godine tužilac je oko 11,00 časova napustio radno mesto, a da pritom nije obavestio nikog od pretpostavljenih, a tada je radio u ambulanti i imao zakazane pacijente za pregled kod njega. Zbog toga je pregled pacijenata koji su čekali na pregled u ordinaciji kod tužioca završila druga doktorka, specijalista ... . O ponašanju tužioca načelnica Odeljenja ... dostavila je direktoru tužene obaveštenje o nepoštovanju radnog vremena. Tužena je tužiocu uputila upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj ...-.../... od 03.02.2020. godine kojim je tužilac upozoren da su se zbog učinjene povrede radne obaveze stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, a tužilac je dostavio odgovor na upozorenje i osporio navode iz upozorenja. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedena je u potpunosti sadržina obrazloženja iz upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.
Tužilac je u avgustu 2019. godine Višem sudu u Zrenjaninu podneo protiv tužene tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu učinjenog od strane odgovornog lica, u toku tog postupka je dana 18.02.2020. godine podneo predlog za određivanje privremene mere kojom bi bio vraćen na posao do okončanja sudskog postupka u vezi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, koji je odbijen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu od 03.03.2020. godine, a vanrednim inspekcijskim nadzorom od strane Ministarstva zdravlja od 30.01.2020. godine, utvrđeno je da otkaz ugovora o radu tužiocu od 12.02.2020. godine nije u vezi sa pisanim obraćanjem licu ovlašćenom za prijem informacija i vođenja postupka u vezi sa uzbunjivanjem kod tužene.
Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, pri čemu je utvrdio da tužilac jeste učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, ali da je rešenje nezakonito jer tužena nije obrazovala odgovarajuću komisiju radi utvrđivanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza u smislu člana 144. stav 2. Zakona o zaposlenima u javnim službama, pa s obzirom da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da tužena nije ispoštovala postupak za prestanak radnog odnosa, nakon što je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete.
Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda, preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celini.
Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca, dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.
Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret više povreda radnih obaveza koji su predviđeni ugovorom o radu (neblagovremeno, nesavesno, nemarno izvršavanje poslova, neopravdano kašnjenje na posao i napuštanje posla pre isteka radnog vremena). U vreme kada je vođen postupak davanja otkaza tužiocu odredba člana 144. stav 2. Zakona o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br.113/17...86/19), se nije primenjivala, odnosno Zakonom o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama koji je stupio na snagu 14.12.2019. godine izmenjena je odredba člana 163. Zakona o zaposlenima u javnim službama, tako da se primenjuje od 01.01.2021. godine. Zbog toga, nije postojala obaveza tužene da obrazuje komisiju iz reda zaposlenih koja sačinjava izveštaje o svim podacima i okolnostima koje mogu biti od uticaja na odluku o otkazu, s obzirom da je pobijano rešenje doneto 12.02.2020. godine. Tuženi je u svemu pravilno sproveo postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu, čime je ispoštovana procedura o otkazivanju ugovora o radu, s obzirom da je tuženi dostavio tužiocu upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu na koje se tužilac izjasnio, a u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu jasno su obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanog rešenja.
Suprotno navodima revizije činjenica da tužiocu nisu dostavljeni dopisi kojima su doktori obavestili nadređene rukovodioce o ponašanju tužioca nisu od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja, s obzirom da je postupak koji je prethodio donošenju rešenja u svemu pravilno sproveden, a i tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja.
Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je u reviziji tražio i opredelio, u smislu člana 154. i 155. ZPP.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić