.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1656/2022
15.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdana Bubalo, advokat iz ..., protiv tuženog EPS – Javno preduzeće za proizvodnju, preradu i transport uglja Površinski kopovi „Kosovo“ SA PO Obilić iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Srđa Kovačević iz ..., a punomoćnik Uroš Zejak, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2400/21 od 03.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2400/21 od 03.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 341/2019 od 12.03.2021. godine, stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu broj .. od 30.08.2019. godine. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad u roku od osam dana. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 30.08.2019. godine do 31.12.2020. godine isplati označene iznose po mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da na ime tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje doprinose za zadravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, za vremenski period i po osnovici koja je precizno označena u prethodnom stavu izreke, po koeficijentu njegove stručne spreme u vreme uplate. Stavom petim izreke tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 123.800,00 dinara, u roku od osam dana, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2400/21 od 03.02.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u skladu sa odredbom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 20.08.2014. godine do 30.08.2019. godine, kada mu je spornom odlukom tuženog otkazan ugovor o radu iz razloga što je odbio da zaključi aneks ugovora o radu. Tužilac je bio na bolovanju u vremenskom periodu od 22.07. do 19.09.2019. godine. Tuženi je ponudu radi zaključenja aneksa ugovora o radu sačinio dana 13.08.2019. godine, a prema ovoj ponudi tužilac bi bio premešten da radi u „TENT“ Obrenovac radi remonta radnih kola. Ponudu za zaključenja aneksa ugovora o radu broj .. i obaveštenje pod brojem .., oba od 13.08.2019. godine uputio je preporučenom poštanskom pošiljkom na prijavljenu adresu tužioca u ... . Pošiljka se vratila tuženom kao neuručena. Tuženi nije sačinio službenu belešku o činjenici da dostava nije mogla da se izvrši. Dana 16.08.2019. godine istakao je na oglasnu tablu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu i obaveštenje o razlozima za ovu ponudu. Ova pismena skinuta su sa oglasne table dana 28.08.2019. godine, a dana 30.08.2019. godine doneto je sporno rešenje. Tužiocu je ovo rešenje uručeno u poslovnim prostorijama tuženog. Obračunska služba tuženog dostavila je izveštaj u visini mesečne zarade koju bi tužilac primio da je radio u spornom vremenskom periodu od septembra meseca 2019. godine do decembra meseca 2020. godine, sa označavanjem dospeća svakog pojedinačnog iznosa.
Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, pravilno su po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi primenili odredbe članova 16, 164, 171, 172, 185. i 191. Zakona o radu, te odredbe članova 155, 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima, kada su našli da je postavljeni tužbeni zahtev u celosti osnovan.
Suprotno navodima revizije, pravilno se u razlozima pobijane presude zaključuje da je postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu nezakonit, pošto tuženi nije omogućio tužiocu da se izjasni o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu i obaveštenju o razlozima za ovu ponudu, koji su sačinjeni dana 13.08.2019. godine i nakon bezuspešnog pokušaja dostave na kućnu adresu istaknuti na oglasnu tablu tuženog dana 16.08.2019. godine. Po odredbama člana 185. stavova 2. – 4. Zakona o radu, u ovakvoj situaciji dostava se smatra izvršenom po isteku osam dana po objavljivanju na oglasnoj tabli poslodavca, što je saglasno odredbama člana 77. stavovi 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima bilo u ponedeljak 26.08.2019. godine, pošto je poslednji dan roka padao u subotu koja je neradni dan. Od tog dana za tužioca je po odredbi člana 172. stav 1. Zakona o radu počeo da teče rok za izjašnjenje da li će potpisati ponuđeni aneks ugovora o radu, a koji ne može biti kraći od osam dana. Tek bezuspešnim protekom ovog roka postojala bi po odredbi člana 172. stav 4. Zakona o radu mogućnost za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu iz razloga predviđenog članom 179. stav 5. tačka 2. istog zakona. Međutim, do 30.08.2019. godine, kada je doneto pobijano rešenje isteklo je svega četiri dana, što rešenje čini nezakonitim.
Izneti propust u proceduri otkazivanja ugovora o radu dovoljan je za zaključak o nezakonitosti donetog rešenja tuženog, pa su preostali razlozi revizije koji se odnose na radnje koje je tuženi preduzimao povodom spornog otkaza bez uticaja na zakonitost pobijane presude.
Pravilno je odlučeno i o pravnim posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa, u skladu sa odredbama člana 191. Zakona o radu. Ne može se prihvatiti navod tuženog da tužiocu pripada 60% od zarade koju bi ostvario da je radio, a sve u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za EPS koji različito definiše položaj zaposlenih u zavisnosti da li su radno angažovani ili ne. Po odredbama članova 8. i 9. Zakona o radu, opštim aktima poslodavca ne mogu se utvrđivati manja prava od onih koja su predviđena zakonom, pa se za slučaj suprotnog regulisanja primenjuju odredbe zakona. Stoga, tuženom je u skladu sa zakonom pravilno naloženo vraćanje tužioca na rad, kao i da tužiocu nadoknadi štetu u visini izgubljene zarade, umanjene za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom, uz obavezu uplate doprinosa nadležnim fondovima.
Iz iznetih razloga, odluka u izreci doneta je na osnovu odredbe člana 414. stav 1 ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
