Predmet tužbenog zahteva, u vezi s kojim je osporenim rešenjem potvrđeno rešenje o odbačaju tužbe, zasnovan je na činjenicama da su tužioci radnici opštinske uprave u Opštini Kosovska Mitrovica, da im plata od 2012. godine nije obračunavana u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanim i postavljenim licima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 44/08, 2/12) zbog čega su tužioci zahtevali donošenje presude kojim bi tužena bila obavezana da donese nova rešenja i svim tužiocima utvrdi novi koeficijent za obračun i isplatu plata za period od 01.01.2012. do 31.01.2019. godine shodno navedenoj Uredbi. Obrazloženje nižestepenih sudova za odluku o odbačaju tužbe počiva na odredbama Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je propisano da o pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom zaposlenih i postavljenih odnosno izabranih lica u državnom organu odlučuje funkcioner koji rukovodi državnim organom ako ovim zakonom nije drugačije određeno (člaa 2. stav 1), u vezi s čim se zaposleni, odnosno postavljeno lice u državnom organu pismeno obraća funkcioneru koji rukovodi organom, a protiv rešenja i drugog akta kojim je odlučeno o njegovim pravima i obavezama, zaposleni, odnosno postavljeno lice ima pravo da podnese prigovor, na šta je ovlašćen i ukoliko po njegovom zahtevu ne bude odlučeno (čl. 71. st. 1., 2. i 5. istog zakona). U ovakvoj situaciji nižestepeni sudovi su zaključili da o postavljenom tužbenom zahtevu ne odlučuje sud opšte nadležnosti, već se odlučuje u upravnom postupku.

Pravnosnažno rešenje počiva na ujednačenom tumačenju i primeni prava. Pošto u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga iz člana 404. stav 1. ZPP (potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava) odlučeno je kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi s članom 420. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Prema odredbama ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim što revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 420. st. 1. i 2). Revizija je dozvoljena i u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa (član 441), dok se u ostalim parnicama iz radnog odnosa shodno primenjuju ostale odredbe ZPP, te se dozvoljenost revizije u tim parnicama ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima o novčanim potraživanjima (član 436).

To znači da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP). U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora nije označena, suprotno odredbi člana 192. stav 1. ZPP (u podnesku od 27.10.2020. godine kojim je konačno postavljen tužbeni zahtev naznačeno je da je vrednost spora neprocenjiva), zbog čega se kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 4.000,00 dinara, saglasno članu 27. stav 1. tačka 2. Zakona o sudskim taksama.

S obzirom na izloženo, pošto je izjavljena u sporu čija je vrednost očigledno niža od 40.000 evra, revizija je nedozvoljena, pa je kao takva odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić