Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Pravni osnov tužbenog zahteva u ovom sporu je naknade štete tužiocu zbog postupanja organa tužene u izvršnom postupku u predmetu I 172/15 u kojem je AA, radnik tužioca, naplatila svoje potraživanje od tužioca, a osnov tog potraživanja je Zaključak Vlade Republike Srbije od 18.12.2001. godine, koji je proglašen neustavnim objavljivanjem odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dana 18.12.2016. godine. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev, iz razloga što je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 883/13 od 27.03.2013. godine, kojim je u ovoj parnici tužilac po navedenom Zaključku bio obavezan na isplatu dohotka na zaradu, postala pravnosnažna dana 11.09.2014. godine i zaključkom I 172/15 od 17.09.2015. godine konstatovano da je izvršenje sprovedeno, a Zaključak proglašen neustavnim dana 08.12.2016. godine nakon pravnosnažnosti presude i sprovedenog izvršenja. Kako je parnični postupak između stranaka pravnosnažno okončan presudom koja je doneta pre objavljivanja odluke Ustavnog suda o proglašenju Zaključka neustavnim i izvršenje sprovedeno, imajući u vidu pravno dejstvo odluka Ustavnog suda (član 60. Ustava Republike Srbije), po oceni sudova, Zaključak Vlade Republike Srbije bio je u primeni, tako da mne postoji odgovornost tužene za nastalu štetu tužiocu shodno članu 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i ujednačavanja sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužilac je priložio presudu kojom se ne ustanovljava drugačiji pravni stav u pogledu primene materijalnog prava u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, tako da nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva u ovom slučaju ne odstupa od sudske prakse i pravnih shvatanja po pitanju pravnog dejstva eh nunc odluke Ustavnog suda. Razlozi na kojima su zasnovane nižestepene odluke odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sprovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, ili u potraživanju u novcu, na predaju stvari ili izvršenju neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 19.09.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 226.268,01 dinara. S obzirom da je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod dinarske protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić