.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1563/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mirković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Nada Purić“ iz Valjeva, koju zastupa Zajedničko pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opštine Osečina, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4274/22 od 13.01.2023. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4274/22 od 13.01.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4274/22 od 13.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 678/21 od 04.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je tužena obavezana da joj na ime naknade štete zbog isplaćene umanjene zarade za period od 21.12.2018. godine do 21.02.2021. godine, isplati ukupan iznos od 126.913,89 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, na način naveden u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.338,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4274/22 od 13.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Valjevu P1 678/21 od 04.11.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Predmet tražene pravne zaštite je uvećanje koeficijenta za obračun plate tužilje za rad sa učenicima ..., a pobijana odluka doneta je primenom odredbe člana 3. stav 1. tačka 1, podtačke 4. i 4a Uredbe o koeficijemtima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Slčužbeni glasnik RS“, br. 44/2001...95/18) i ne odstupa od postojeće sudske prakse u predmetima sa činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu. S tim u vezi, tužena uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju tužena u reviziji ukazuje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije koja je, u smislu odredbe člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku, izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 21.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 126.913,89 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
