Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..18/20), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na poslovima ... radnika u ..., u Službi ..., na osnovu ugovora o radu od 27.02.2006. godine sa aneksima, a koji mu je otkazan osporenim rešenjem tuženog Di br. .../... od 13.11.2018. godine, te mu je radni odnos prestao sa danom prijema rešenja. Ovim rešenjem tužiocu je stavljena na teret povreda radne obaveze koja se ogleda u proneveri, krađi i pokušaju krađe imovine društva bez obzira na vrednost, a otkazni razlog je zasnovan na članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 121. stav 2. tačka 5. i članu 122. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog. Naime, iz ovog rešenja proizlazi da je tužilac u tri navrata u toku septembra i oktobra 2018. godine izvršio krađu imovine društva bez obzira na vrednost, na taj način što je bez naloga i protivpravno uzimao od kolege BB kutije sa delovima (šarniri i testo), te iste iznosio van kruga fabrike, kamionima tuženog. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koji je tužiocu dostavljen 23.10.2018. godine, a na koji se on izjasnio pisanim izjašnjenjem od 30.10.2018. godine. U pisanoj izjavi od 11.10.2018. godine tužilac je priznao povredu radne obaveze koja mu je spornim rešenjem stavljena na teret. Rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Vranju od 01.10.2019. godine odbijen je prigovor tuženog izjavljen protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju Kt.br.755/18 od 30.08.2019. godine o odbačaju krivične prijave podnete protiv osumnjičenih BB, AA i VV zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 2. Krivičnog zakonika, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Prilikom saslušanja pred prvostepenim sudom, u svojstvu parnične stranke, tužilac je negirao da je izvršio povredu radne obaveze na način kako mu je tuženi stavio na teret, ukazujući da se radilo o praznim kartonskim kutijama, da je te kutije nosio u magacin i stavljao gumice u iste, a nakon toga u jednom slučaju stavio u kamion kod VV, a u drugom slučaju u kamion kod GG, te da su te gumice pratile cevi i robu koje su slate kupcima, pa samim tim nikakve krađe nije bilo. Izjavu o priznanju učinjene povrede radne obaveze dao je tako što je izjavu lično pisao, ali je to radio pod pritiskom članova komisije, koji se ogledao u tome da je izjavu morao da napiše jer bi u suprotnom njegov sin, koji je takođe zaposlen kod tuženog, ostao bez posla. Inače, u obrazloženju rešenja kojim je odbačena krivična prijava navedeno je da je izvršen uvid u video snimak, fotodokumentaciju i GPS rute vezano za krivičnu prijavu koja se tiče kretanja kamiona van predviđene rute, kao i priložene otpremnice, iz koje se jedino može zaključiti da osumnjičeni jesu prenosili određene kutije, ali se sadržina kutija ne može utvrditi, niti je utvrđeno da se u njima nalazio materijal koji nedostaje, niti su od strane lica kojima je poverena provera kamiona i zaposlenih koji izlaze iz kruga fabrike utvrđene bilo kakve nepravilnosti.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je poništio, kao nezakonito, osporeno rešenje tuženog i naložio tuženom da tužioca vrati na rad. Ovakvu odluku prvostepeni sud je doneo nakon što je saslušao tužioca, zakonskog zastupnika tuženog i svedoke, te ocenom njihovih iskaza zaključio da tuženi nije dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, pošto tuženi ne zna šta mu je tačno ukradeno, u kojim količinama i koji je iznos štete, u situaciji kada od strane radnika obezbeđenja, referenta za bezbednost na radu i neposrednog rukovodioca tužioca nije utvrđen sadržaj kutija. Zaključak prvostepenog suda je i da je izjava tužioca, kojom je priznao izvršenje, data u specifičnim okolnostima i u posebnom psihičkom stanju, te da ne može biti dokaz da je tužilac zaista krao imovinu tužene.

Drugostepeni sud je, u sednici veća, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, pri čemu nije prihvatio ocenu dokaza i zaključak prvostepenog suda. Prema stanovištu drugostepenog suda, imajući u vidu nesporno činjenično stanje, tužilac je u tri navrata (21.09.2018, 27.09.2018. godine i 11.10.2018. godine) bez naloga i protivpravno uzimao od kolege BB kutije sa delovima (šarniri i testo), te iste iznosio van kruga fabrike, kamionima tuženog, a što je u postupku pred poslodavcem potvrdio-priznao svojom izjavom od 11.10.2018. godine, koju potkrepljuje izjava zaposlenog BB od 11.10.2018. godine, a koje je izjave prvostepeni sud pročitao kao dokaz. Zaključak drugostepenog suda je da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret i opisanim činjenjem formiran otkazni razlog iz člana 121. stav 2. tačka 5. Kolektivnog ugovora tuženog od 08.12.2017. godine u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, pa mu je tuženi pravilno i zakonito izrekao meru prestanka radnog odnosa pobijanim rešenjem.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze svedoka i stranaka u odnosu na prvostepeni sud, a što nije mogao da učini bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona drugostepeni sud će presudom preinačiti drugostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da drugostepeni sud nije u mogućnosti da drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom radi preinačenja prvostepene presude. Ako ne prihvati ocenu dokaza prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud je dužan da sam, na održanoj raspravi, ponovo izvede dokaze.

U konkretnom slučaju, pobijana presuda drugostepenog suda doneta je u sednici veća, tako što je drugostepeni sud drugačije cenio iskaze tužioca i svedoka izvodeći zaključak da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, suprotno zaključku prvostepenog suda zasnovanom na primeni pravila o teretu dokazivanja, da u konkretnom slučaju nije dokazano da je tužilac izvršio povredu te radne obaveze. Pošto je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, onda nema uslova za preinačenje prvostepene presude u sednici veća, drugačijom ocenom tih istih dokaza, već je drugostepeni sud bio dužan da zakaže raspravu na kojoj će, ponovnim izvođenjem dokaza i saslušanjem svedoka da utvrdi bitne činjenice za pravilno odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca. Drugostepeni sud nije tako postupio, a morao je to da učini, imajući u vidu i činjenicu da je u ovom predmetu već jedanput bila doneta prvostepena presuda koju je apelacioni sud ukinuo.

Iz navedenih razloga primena materijalnog prava nije mogla biti ocenjena, pa je presuda drugostepenog suda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, zakazati raspravu pred drugostepenim sudom i ponovno izvesti dokaze iz prvostepenog postupka, kako bi imao mogućnost da te dokaze oceni na drugačiji način u odnosu na prvostepeni sud, te da pravilnom primenom materijalnog prava donese novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić