Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3709/2022
02.03.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Pošta Srbije“ Beograd, radi utvrđenja,odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5220/21 od 01.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5220/21 od 01.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1727/20 od 16.09.2021. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je tužilji dana 02.05.2019. godine nezakonito prestao radni odnos, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme počev od 03.05.2019. godine i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5220/21 od 01.04.2022. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda, te je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene odluke tužilja je po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme na poslovima ... – ... I, obavljala rad za tuženog u periodu od 03.05.2017. godine do 02.05.2019. godine, radi izvršenja određenog posla, a nakon toga, po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme obavljala je poslove radnog mesta ... II, radi zamene odsutnih zaposlenih u periodu od 03.05.2019. godine do 20.05.2020. godine. Tužilji je radni odnos prestao dana 20.05.2020. godine kada je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi ocenjuju da je prestanak radnog odnosa tužilje zakonit, te da nisu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Navedeno sa obrazloženjem da je tužilja u periodu od 03.05.2017. godine do 02.05.2019. godine obavljala poslove kod tuženog zbog potrebe posla, a nakon toga u periodu od 03.05.2019. godine do 20.05.2020. godine radi zamene odsutnog radnika, te da nije nastavila da radi najmanje pet dana nakon isteka dve godine od zasnivanja radnog odnosa zbog potrebe posla, koji uslov je neophodan da bi došlo do preobražaja radnog odnosa, s obzirom da je tužilja nakon proteka roka od 24 meseca nastavila da radi kod tuženog pet radnih dana, ali radi zamene odsutnog zaposlenog, koji rad predstavlja okolnost koja isključuje preobražaj radnog odnosa. Posebno drugostepeni sud ukazuje da je Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena zabrana zasnivanja radnog odnosa kod korisnika javnih sredstava, među kojima je i tuženi, usled čega se u konkretnom slučaju ni ne mogu primeniti odredbe o prerastanju radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005...95/2018) propisano je da se ugovor o radu može zaključiti za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Prema odredbi člana 37. stav 2. istog Zakona poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Odredbom stava 4. tačka 1. ovog člana zakona propisano je da izuzetno od stava 2. ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Prema odredbi stava 6. ovog člana zakona ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po proteku vremena za koji je ugovor zaključen smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Odredbom člana 175. tačka 1. istog Zakona propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.

Iz navedenog proizilazi da postoje dve situacije koje dovode do transformacije ugovora o radu na određeno vreme. U prvom slučaju radi se o situaciji da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos protivno odredbama u kojima zakon predviđa uslove i dozvoljene slučajeve zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Druga situacija koja dovodi do preobražaja nastupa u slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen.

U konkretnom slučaju, tužilja je tačno 24 meseca radila kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, zbog izvršenja određenog posla, a zatim je sa tuženim zaključivala ugovore o radu na određeno vreme radi zamene odsutnih radnika. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za preobražaj radnog odnosa jer tužilja nije nastavila da radi kod tuženog najmanje pet dana nakon isteka dve godine od zasnivanja radnog odnosa zbog izvršenja određenog posla. Okolnost da je tužilja nakon proteka roka od 24 meseca nastavila da radi kod tuženog i to sve do 20.05.2020. godine, ne utiče na ispunjenost zakonskih uslova jer je tužilja dalji rad obavljala po drugom osnovu, radi zamene odsutnih zaposlenih, koji je svrstan kao rad koji se može obavljati izuzetno mimo zakonskog ograničenja od 24 meseca, odnosno trajanje takvog radnog odnosa određeno je do povratka odsutnog zaposlenog na rad, kada je u konkretnom slučaju i nastupio prestanak tužiljinog radnog odnosa što je i konstatovano rešenjem o prestanku radnog odnosa na određeno vreme. Shodno tome, s obzirom da tužilja posle povratka odsutnog zaposlenog koga je zamenjivala nije nastavila rad kod tuženog narednih 5 dana, nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa. Ugovor o radu koji je zasnovan na određeno vreme prestao je po samom zakonu na osnovu odredbe člana 175. Zakona o radu, a rešenje o prestanku radnog odnosa ima samo deklaratorni karakter, jer radni odnos na određeno vreme prestaje ex lege istekom vremena na koji je zasnovan.

Nisu od uticaja na drugačije donošenje odluke navodi revizije da su poslovi ... po svom karakteru stalni poslovi, sistematizovani Pravilnikom o organizaciji i sistemazizaciji poslova, te da se ne radi o poslovima koji ispunjavaju uslove iz člana 37. stav 1. Zakona o radu i da su nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa. Naime, ovakav slučaj preobražaja radnog odnosa na koji revident ukazuje predstavlja situaciju da je radnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, i to danom stupanja na rad, ukoliko je njegov ugovor o radu zaključen suprotno odredbama člana 32. Zakona o radu. U članu 37. stavu 1. jasno se navodi da se ugovor na određeno vreme može zaključiti za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objaktivnim razlozima, opravdanih rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja. Dakle, radi se o objektivnim kriterijumima čija se ispunjenost procenjuje u svakom konkretnom slučaju, te nije isključena mogućnost da to budu i stalni poslovi čiji je obim privremeno uvećan ili se javila potreba za njihovim obavljanjem u kraćem roku. U konkretnom slučaju poslovi koje je tužilja obavljala (izvršenje određenog posla čije je trajanje unapred određeno – kako je to navedeno u ugovoru) nisu ocenjeni kao poslovi koji ne ispunjavaju objektivne kriterijume za njihovo obavljanje na određeno vreme, niti je do takvog utvrđenja sud došao tokom postupka, pa se ne radi o zaključenju ugovora o radu suprotno odredbama zakona i time nisu ispunjeni uslovi za njegovu transformaciju u ugovor o radu na neodređeno vreme ni po tom osnovu.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ove odluke.