Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je razveden presudom 2022 godine, kojom je zajedničko maloletno dete stranaka VV, rođena ...2010. godine, poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, a viđanje maloletnog deteta sa ocem uređeno na način da dete boravi po sedam dana naizmenično kod jednog i drugog roditelja. Tužilja nema rešeno stambeno pitanje, sa detetom stanuje kao podstanar i plaća zakupninu od 125 evra, zaposlena je i ostvaruje zaradu oko 42.000,00 dinara, nema druge prihode niti imovine, a u brizi oko deteta pomažu joj majka i deda koji su penzioneri. Tuženi se bavi poljoprivredom (obraćuje oko 21ha zemlje) od koje ostvaruje godišnje prihode od oko 400.000,00 dinara, kao i drugim poslovima od kojih mesečno ostvari još oko 20.000,00 dinara, ima rešeno stambeno pitanje, a u brizi oko deteta pomažu mu roditelji. Stranke nemaju zakonsku obavezu izdržavanja prema drugim licima i zajedno učestvuju u troškovima za dete, neizmenično, jer dete provodi po sedam dana kod jednog i drugog roditelja. Maloletna VV ima 11 godina, dete je školskog uzrasta i uobičajenih potreba za taj uzrast, nema posebnih medicinskih potreba i ne pohađa ni jednu aktivnost za koju bi postojali posebni izdaci. Mesečne potrebe maloletnog deteta utvrđene su na 20.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je nižestepenim odlukama primenjeno materijalno pravo kada je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno 12.000,00 dinara, počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to budu postojali zakonski uslovi.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Porodični zakon članom 73. propisuje da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom. Pravo maloletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisano je članom 154. stavom 1. istog Zakona. Visina izdržavanja maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja određena je propisanim kriterijumima iz člana 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona: potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, uz zahtev da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Način određivanja izdržavanja propisuje član 161. Porodičnog zakona - izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu (stav 1.), ali se može odrediti i na drugi način, samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju (stav 2.). Prema članu 266 stav 1 istog Zakona, u sporu za zaštitu prava deteta sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 73., 154 stav 1., 160, 161, 162 i 266. stav 1. Porodičnog zakona, kada su obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne VV u visini dosuđenog novčanog iznosa i uz prethodnu pravilnu ocenu utvrđenih potreba maloletnog deteta, ličnih i imovinskih prilika tužilje i tuženog i njihovih sposobnosti da svojim radom doprinose izdržavanju.

Neosnovani su navodi revizije da nije bilo osnova za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta od podnošenja tužbe, budući da je tokom trajanja postupka podmirivao potrebe maloletnog deteta skoro u potpunosti, kao i da s obzirom na određen model viđanja u jednakom obimu ostvaruje roditeljsko pravo sa tužiljom, pa i time u jednakom obimu učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta. Ovo s toga jer se zakonska obaveza roditelja (kome maloletno dete nije povereno na staranje) da doprinosi izdržavanju utvrđuje sudskom odlukom i određuje od podnošenja tužbe, a nižestepeni sudovi su odlučujući o visini doprinosa za izdržavanje, imali u vidu i okolnost da će stranke, s obzirom na određeni model viđanja tuženog i maloletnog deteta, biti podjednako angažovane u svakodnevnom staranju i obezbeđivanju sredstava za zadovoljenje svakodnevnih potreba maloletnog deteta. Imajući u vidu navedeno, kao i da eventualni dogovor između tužilje i tuženog, kao roditelja, o izdržavanju maloletnog deteta ne proizlazi iz spisa, sledi da je nižestepenim presudama tuženi pravilno obavezan da doprinosi izdržavanju po ovom osnovu u dosuđenom iznosu, od podnošenja tužbe pa ubuduće. Po oceni Vrhovnog suda, a kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi, dosuđenim iznosom, koji čini tek nešto više od 25% minimalne sume izdržavanja (koja za mesec septembar 2022. godine iznosi 39.101,00 dinar), uz doprinos majke, mogu se u potpunosti podmiriti potrebe maloletnog deteta s obzirom na njegov uzrast, a da se ne ugrozi egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se navodi isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić