Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Smatrajući da je u konkretnom slučaju reč o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, Vrhovni sud je odlučio da u smislu člana 486. stav 2. ZKP, postupa po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je isti usvojio kao osnovan, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Pančevu Kppd 107/23 od 27.08.2023. godine, odbijen predlog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu, da se prema okrivljenom AA odredi pritvor, koje rešenje je usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu preinačeno rešenjem krivičnog veća Osnovnog suda u Pančevu Kv 579/23 od 30.08.2023. godine, tako što je prema okrivljenom određen pritvor u trajanju do 30 dana, shodno odredbama člana 214. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja krivičnog veća Osnovnog suda u Pančevu Kv 579/23 od 30.08.2023. godine, istu ocenio nedozvoljenom nalazeći da je veće iz člana 21. stav 4. ZKP, Osnovnog suda u Pančevu, odlučivalo o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak tog suda; i istu odbacio kao nedozvoljenu, pozivajući se na odredbu člana 467. stav 4. ZKP.

Prema odredbi člana 10. stav 1. ZKP, pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim tim zakonikom.

Članom 214. stav 1. ZKP, propisano je da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4), a stavom 3. istog člana određeno je da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4).

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku nije regulisao konkretnu procesnu situaciju, odnosno da li okrivljeni može izjaviti žalbu protiv rešenja vanpretresnog veća kojim je usvojena žalba javnog tužioca i preinačeno rešenje sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen predlog javnog tužioca za određivanje pritvora.

Međutim, Vrhovni sud nalazi da kada je mera pritvora određena prvi put, okrivljeni u svakom slučaju ima pravo da izjavi žalbu protiv tog rešenja, pa i onda kada je tako odlučeno odlukom krivičnog veća (član 21. stav 4. ZKP), donetom po žalbi javnog tužioca, izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen kao neosnovan predlog javnog tužioca za određivanje pritvora, što je u konkretnom slučaju u pitanju, jer takva odluka, iako drugostepena, u formalno procesnom smislu za okrivljenog ima karakter prvostepene odluke kojom se prema njemu određuje pritvor, zbog čega okrivljenom u konkretnoj procesnoj situaciji treba dozvoliti pravo na žalbu protiv odluke vanpretresnog veća.

Članom 5. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, propisano je da svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, a prema stavu 4. istog člana ove konvencije određeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, zajemčeno je pravo na pravno sredstvo, tako da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Stoga je, po nalaženju ovoga suda, Viši sud u Pančevu, time što je žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu Kv 579/23 od 30.08.2023. godine, ocenio kao nedozvoljenu i istu odbacio pobijanim rešenjem, primenom člana 467. stav 4. ZKP, povredio pravo okrivljenog na žalbu protiv odluke o pritvoru zajemčeno citiranim odredbama Evropske Konvencije o ljudskim pravima i Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je usvajajući zahtev branioca okrivljenog AA, kao osnovan, ukinuo rešenje Višeg suda u Pančevu Kž2 328/23 od 13.09.2023. godine i predmet vratio Višem sudu u Pančevu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu Kv 579/23 od 30.08.2023. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i nakon toga, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) u vezi člana 486. stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić